U 2022. pili smo mleko iz Poljske i Češke, a ova namirnica, bez koje se ne može, je prema zvaničnoh statistici za godinu dana poskupela čak 91 posto. Ni prognoze za 2023 nisu optimistične. "Očigledno je da ćemo više piti mleko iz uvoza, nego iz domaće proizvodnje i kupovaćemo ga po četvrt litra, ocenio je za Nova.rs agroekonomista Milan Prostran.
On podseća da se ova osnovna životna namirnica i sada uvozi, a najviše iz Poljske.
„Naše mlečno govedarstvo je do te mere nastradalo ili je smanjeno, pa će mnogo vode će proteći Dunavom i Savom dok stanemo na zelenu granu“, smatra Prostran. On sa zebnjom očekuje rezultate popisa poljoprivrede budući da se situacija sa tim segmentom naše poljoprivredne proizvodnje samo pogoršava.
„Mi nećemo skoro imati dovoljno domaćeg mleka, jer je drastično smanjen broj grla. To je biološki i duži proces. Mi smo male i srednje stočare, kada su mere subvencionisanja u pitanju, isključili“, objašnjava stručnjak za naš portal.
Prema njegovim rečima, to je samo jedan od elemenata, a onda su i neki „vajni“ stručnjaci smatrali da će povećana produktivnost nadomestiti broj grla.
„To je za nas koji se bavimo strukom i naukom laička ocena, jer se jedno biološko biće ne može pretvoriti u veliku fabriku. Dakle, i dalje ćemo uvoziti mleko, a u tom slučaju najviše zarađuju mlekare i trgovci, a najviše gube mali i srednji proizvođači, kao i potrošači“, objašnjava Prostran, ističući da će ljudi morati da kupuju ubuduće po četvrt litre mleka.
On ističe da mora da se oporavi domaće govedarstvo, ali je to dug proces.
„Da bi se jedno tele prevelo u mlečno grlo treba da prođe do tri ili četiri godine. Ono što je posebno poražavajuće uništeni su nam i centri govedarstva u Smederevskoj Palanci, Krnjači i Temerinu“, napominje Prostran.
On smatra da Srbi neće piti jeftino i domaće mleko, a cenu će, kao i obično, plaćati potrošači.
„Nama su još 2012. godine bile upaljene crvene lampice, ali su mnogi ljudi svoja stada sveli na sopstvene potrebe. Činjenica je da smo sa dva miliona grla goveda spali na 600 hiljada, pa odakle mleko“, zapitao je Prostran.
Prema njegovim saznanjima, broj krava muzara je oko 300.000, a pojedini stručnjaci su iznosili podatke da je on svega 180.000. To su poražavajući podaci, zaključio je Prostran.
„Krava je Srbiju održala u životu, othranila u ratovima, a država je rešila da uništi mlekare. Svi mi smo mladi ljudi koji su ostali da se bave ovom proizvodnjom, ali zbog nemara nadležnih će nas oterati sa sela. Imam malu farmu krava, a mleko predajem ‘Milkopu’ za 55 dinara po litru, a trebalo bi da bude oko 150 dinara“, ljut je Predrag Veljković iz sela Pekčanica.
Prema njegovim rečima, on sve u domaćinstvu radi sam, jer ima maloletno dete i majku koja ima problem sa kukom.
On kaže da predaje oko sto litara dnevno, a subvencije su nedovoljne.
Stočne hrane i radne snage nema, a mlekare su napravile kartel, smatra naš sagovronik.
„Postoje male mlekare koje nude veću i realniju cenu, jer imaju svoje farme pa cene muku za proizvodnju jednog litra, ali čim oni to učine, velike mlekare kreću sa pretnjama vlasnicima i moraju da odustanu. Njih su rešili da unište“, kaže Veljković.
Prema njegovim rečima, malim proizvođačima su smanjili otkupnu cenu sa 73 na 55 dinara, a velikim sa 87 na 73 dinara.
„Rešili su da nas unište, a do aprila su najavili smanjenje cena. To je katastrofa“, ocenjuje Predrag.
Propast sela je odavno počela, moj komšija koji je veći farmer od mene kaže da će dva sina da pošalje što dalje odavde, a on će da uzme brusilicu i sve vezove poseče da nikada nikome ne padne na pamet da gaju stoku, zaključio je naš sagovornik.
BONUS VIDEO Kako uvoz mleka utiče na domaće proizvođače i šta se može uraditi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare