Na tržištu stanova u Srbiji dešava se nešto dosad neviđeno. Kvadrat od 1.000 evra? Evo gde

Broj stanova u izgradnji u Evropi pao je na najniži nivo u poslednjih nekoliko godina, a broj izdatih dozvola za gradnju stanova u Srbiji je 10 odsto manji nego lane.

Dok pojedini analitičari predviđaju stabilizaciju cena, drugi upozoravaju na moguće oscilacije, naročito u urbanim centrima i atraktivnim investicionim destinacijama.

Na 90 kilometara od prestonice, kvadratni metar stana može se pazariti od 1.000 do 1.200 evra, piše RTS.

"Razlika je u ceni same lokacije, ali ne u izgradnji. Izgradnja koliko košta u Beogradu, toliko košta i u Velikoj Plani. Samo zavisi i od potražnje. Beograd je Beograd, potražnja je velika, čim raste potražnja – raste i cena", objašnjava direktor "Progresa" iz Malog Zvornika Dragan Kostjerčević.

Manji stanovi sve skuplji, a sve ih je manje

U Smederevu je do pre tri godine kvadratni metar stana bio 900 evra, a sada ide i do 1.600 evra. Manji stanovi su skuplji i sve ih je manje u ponudi.

Stevan Barović iz smederevskog preduzeća ITG napominje da su cene materijala porasle ne samo za 10 ili 15, već mnogi materijali i po 100, čak 200 i 300 odsto.

"Samo to je vodilo dalje ka povećanju cene rada, ka povećanju samih cena usluga kooperanata i podizvođača, što je sve zajedno napravilo veliku razliku u samoj ceni koštanja tog kvadrata. Možda je najveći problem u samom startu, kada se kupi parcela na kojoj treba da se gradi objekat, rešavanje samih pravno-imovinskih problema, koje umeju da potraju i po godinu i po dve godine čak, da bi se sve to pripremilo i došlo do same građevinske dozvole", navodi Barović.

Potražnja za stanovima je velika, što dokazuje i sve više kranova po Srbiji.

Izražen manjak radne snage

Međutim, stručnjaci tvrde da postojeća građevinska operativa nije dovoljna da podmiri sve, zbog čega se investitori opredeljuju za uvoz radne snage.

Zejnal Hadžijev, šef Misije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji, kaže da je primetno da u Srbiji u poslednje vreme bujaju različiti sektori privrede, među kojima je i građevina, gde je izražen manjak radne snage.

"Migranti su u ovom slučaju rešenje za taj problem i znamo da su građevinski radnici, građevinski inženjeri veoma traženi. Međutim, da bi ljudi došli na prava radna mesta i bili zapošljavani po svojim veštinama i znanju, poslodavci i vlade država koje primaju migrante, moraju da sarađuju sa zemljama porekla, iz kojih migranti dolaze, tako da radnici koji dođu budu dobro pripremljeni i stručni za građevinu", poručuje Hadžijev.

Cene stanova u Beogradu variraju od 2.500 evra po obodima, do više od 10.000 evra u „Beogradu na vodi“.

Dodatni troškovi u većim gradovima

Najtraženiji stanovi na tržištu, bez obzira na to o kom delu zemlje je reč, jesu oni od oko 40 kvadratnih metara, sa jednom spavaćom sobom. Ipak, znatno se razlikuju u ceni, što zavisi od nekoliko faktora.

Miloš Mitić, izvršni direktor agencije za nekretnine "Siti ekspert", ukazuje da je samo zemljište dosta skuplje na teritoriji Beograda, a postoje i drugi dodatni troškovi. Naknade za gradsko građevinsko zemljište i ostale takse koje idu državi su znatno skuplje na teritoriji Beograda, Novog Sada i Niša, nego u malim gradovima i manjim sredinama uopšte.

"Što se tiče samih izvođača i materijala – da, oni su u proseku isti. Gradite li vi u Nišu ili u Beogradu, samo to izvođenje i sami ti materijali koštaju manje-više isto. Ali, ovi prethodni troškovi značajno mogu da naprave razliku i u proseku na teritoriji centra Beograda sama lokacija je 30 odsto ukupnih troškova same gradnje“, ističe Mitić.

U ovom periodu je malo zahlađenje na tržištu, i kad je reč o ponudi, i kad je reč o tražnji.

Agenti za nekretnine objašnjavaju da se investitori odlučuju za kvalitetniju gradnju i ukrupnjavanje, odnosno za izgradnju popularnih kondominijuma koji pokrivaju sve zahteve modernog kupca.