"Stamatovićeve tvrdnje padaju pred činjenicama"

Prvo, nastavljaju u RGZ, Milan Stamatović ponovo pokušava da ubedi javnost da je formiranje katastra nepokretnosti bilo nezakonito jer su, kako tvrdi, postojali nerešeni sporovi i žalbe. To jednostavno nije tačno.

Prema Zakonu o državnom premeru i katastru u vreme formiranja katastra nepokretnosti koji pominje gospodin Stamatović, nerešene žalbe i upravni sporovi nisu predstavljali prepreku za potvrđivanje katastra nepokretnosti. Upravo ovde se ponovo vidi koliko je iskrivljena logika Milana Stamatovića. Izlaganja se po pravilu vode za veći broj katastarskih parcela i namera zakonodavca je bila da ne dozvoli pojedinačnim interesima da onemoguće da se za određeno područje omogući korišćenje moderne vlasničke evidencije.

Upravo ovim zakonskim pravilom su sprečene malverzacije u sprovođenju projekta katastra nepokretnosti u Srbiji, koji je na svetskom nivou proglašen za jedan od najuspešnijih. Time se ne obustavljaju postupci po žalbama niti sporovi.

Žalbe i sudski postupci nastavljaju se nezavisno od potvrđivanja katastra nepokretnosti i o njima nadležni organi odlučuju u skladu sa zakonom. Upravo zato je netačna tvrdnja da katastar nepokretnosti nije mogao biti potvrđen. Da je bilo drugačije, dovoljan bi bio jedan nerešen predmet da se godinama onemogući uspostavljanje katastra za čitavo područje. Zakon to nije dozvolio.

Takođe, Milan Stamatović u javnosti ponovo pokazuje pojedina rešenja Ministarstva građevinarstva iz 2015. godine, ali prećutkuje činjenicu da ta rešenja već dugi niz godina nisu na snazi, jer su poništena. Javnost ima pravo da zna celu pravnu istoriju predmeta, a ne samo onaj njen deo koji odgovara trenutnoj političkoj poruci. Prećutkivanje ove važne činjenice predstavlja svesno dovođenje javnosti u zabludu.

Jednako su neosnovane i njegove tvrdnje da je Republički geodetski zavod blokirao postupak javnog izlaganja. Činjenice govore drugačije.

Milan Stamatović je predložen za člana Komisije za izlaganje podataka katastra nepokretnosti od strane Opštine Čajetina, iako je takvo imenovanje nespojivo s funkcijom predsednika opštine. Upravo je to potvrdila i Agencija za sprečavanje korupcije. Tek nakon što je Agencija potvrdila stav Republičkog geodetskog zavoda, Milan Stamatović menja svoju priču i po prvi put tvrdi da je Komisija mogla da radi sa njegovim zamenikom.

Međutim, po zakonu se Komisija ne može formirati bez imenovanog člana, kao što se ne može imenovati ni zamenik bez člana koga zamenjuje. Upravo je insistiranje na nezakonitom predlogu dovelo do toga da Komisija ne bude formirana. Njegovo insistiranje na zameniku člana komisije delegiranog od strane Opštine Čajetina podrazumevalo bi kršenje zakona prilikom formiranja komisije što i gospodin Stamatović vrlo dobro zna.

Zato je Republički geodetski zavod 16. juna zatražio od Opštine Čajetina da predloži drugo lice za člana Komisije. Opština je, uprkos tome, ostala pri predlogu da član Komisije bude Milan Stamatović.

Dakle, nije Republički geodetski zavod blokirao postupak javnog izlaganja. Postupak je blokiran upornim insistiranjem na predlogu Opštine Čajetina, odnosno Milana Stamatovića, koji nije bio u skladu sa zakonom.

Posebno je zanimljivo što Milan Stamatović danas tvrdi da je dovoljan zamenik člana Komisije, iako je prethodnih nedelja upravo on javno insistirao da Komisija mora imati svih pet članova. Očigledno je da se argumenti menjaju onoliko brzo koliko se otkrivaju i činjenice koje mu više ne idu u prilog.

Republički geodetski zavod nema nameru da odgovara na političke performanse i medijsku buku gospodina Stamatovića. Međutim, kada se javnost dovodi u zabludu netačnim tumačenjem zakona i postupaka, naša je obaveza da na to odgovorimo činjenicama, zakonom i službenom dokumentacijom, kažu u RGZ.