Spas za Telekom: Šta znači kada NBS kupuje obveznice

Telekom Srbija je prošlog petka prikupio 23,5 milijarde dinara prodajom petogodišnjih dinarskih obveznica domaćim bankama, a centralna banka je odmah istog dana otkupila polovinu emisije, oko 100 miliona evra od tih banaka, na osnovu odluke iz maja da može korporativne obveznice domaćih preduzeća sa najmanje bonitetom B Agencije za privredne registre kupiti od primarnih kupaca, banaka ili prihvatiti kao obezbeđenje za pozajmice za likvidnost bankama.Jedan od argumenata Narodne banke bio je da na ovaj način, koji primenjuju i druge zemlje, pokušava da razvije tržište obveznica, koje kod nas praktično ne postoji.

Međutim, Telekom nije emitovao obveznice javnom ponudom i na berzi. Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera ističe da, s obzirom da je emisija hartija bila zatvorena i namenjena poznatim kupcima, neće imati nikakvog efekta na tržište kapitala."Da je emisija bila javna, hartije bi mogao da kupi bilo ko i da su one listirane na Beogradskoj berzi, to bi pozitivno uticalo na razvoj berze. Ovo nije uobičajena mera za normalna vremena, ali s obzirom na pandemiju i pošto je u okviru paketa mera podrške privredi, to je nešto što su i druge zemlje radile", ocenjuje Jorgić.S druge, monetarne strane, Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, objašnjava da se ovakve mere sprovode na razvijenim tržištima gde postoji likvidno tržište obveznica i to kada se prethodno iscrpu instrumenti konvencionalne monetarne politike."Kod nas ne postoji likvidno tržište korporativnih obveznica na kome se uspostavlja cena tih obveznica. Nominalna vrednost je jedno, a prava cena se postiže u aktivnom trgovanju hartijama. Ovako nema načina da znamo da li je NBS kupila hartije po fer ceni ili ne. Može se desiti da ta obveznica izgubi na vrednosti, a nalazi se u bilansima centralne banke. Na taj način mogu da se kreiraju odloženi gubici centralne banke koji nisu vidljivi sve do dospeća hartije. Odluke koje je NBS donela u vezi korporativnih obveznica ili su donete zbog nekompetentnosti ili sa lošom namerom", ocenjuje Šoškić.

Dodatni problem može sa prihvatanjem dugoročnih nelikvidnih obveznica preduzeća je to što podstiče banke da kupuju te hartije od vrednosti, što podržava njihovu cenu odnosno može imati uticaja na smanjivanje njihove kamatne stope. Kako objašnjava Šoškić, to onda praktično predstavlja potpuno netransparentnu državnu subvenciju pojedinim privatnim ili državnim preduzećima.On ističe i da centralna banka nema zadatak da kreira tržište obveznica, te da to ne postoji ni u Zakonu o NBS. Šoškić objašnjava da je američki FED otkupljivao korporativne obveznice ali tek u trećoj fazi kvantitativnih olakšica, dok mi nismo ni u prvoj.„Mi nemamo potrebu za kvantitativnim olakšicama. Obveznice kojima se ne trguje na tržištu se ne kupuju. Država može da subvencioniše neku kompaniju. Može da joj da bespovratni kredit, ali se to ne radi preko centralne banke. Ovo je finansiranje primarnom emisijom preduzeća na osnovu diskrecionih odluka centralne banke“, upozorava on dodajući i da je sporno i prihvatanje boniteta koji je odredio APR.„Greška je ako se centralna banka u ulaganju u hartije od vrednosti oslanja na bonitet koji izdaje Agencija za privredne registre, jer ona nije u statusu rejting agencije. Po Zakonu po kome je osnovana zadužena je za vođenje zakonom utvrđenih registara, ne za davanje boniteta. Moglo bi se postaviti i pitanje da li Agencija za privredne registre ima od strane bilo koga potvrđeno znanje i ekspertizu za ocenu boniteta preduzeća na koju treba da se oslanja NBS, i da li bi Agencija za privredne registre snosila bilo kakvu odgovornost za eventualno davanje netačnih boniteta? Na kraju APR je državna agencija na koju država ima direktan uticaj“, napominje Šoškić.NBS dva dana nije odgovorila Danasu na pitanja u vezi ovog otkupa.Tako ne znamo ni po kojoj ceni ih je NBS otkupila od banaka niti iz kog razloga ih otkupila praktično odmah nakon emisije. Inače, 9. i 10. septembra još jedna državna kompanija i njene dve zavisne firme su emitovale ukupno 200 miliona evra obveznica. To su Jugoimport SDPR sa 130 miliona evra i ćerke firme Borbeni složeni sistemi (45 miliona evra) i PMC inženjering (24 miliona evra).Takođe nije poznato da li je NBS otkupila ili namerava da otkupi i deo ovih hartija od banaka, primarnih kupaca.