Šta je kobni Član 61. kojim se legalizuje korupcija u tenderima

Biznis 19. avg. 202107:07 > 07:07
Podeli:
Igor Mirovic, Aleksandar Vucic i Milos Vucevic
Igor Mirović, Aleksandar Vučić i Miloš Vučević Foto:Nenad Lazić/Nova.rs

Od donošenja Zakona o javnim nabavkama 2020. godine Srbija se suočava sa sve većim brojem nabavki gde se javlja jedan ponuđač, eventualno dva. Situacija se naročito pogoršala od početka pandemije koronavirusa, a pod velom tajni su kovid bolnice, vakcine, autoputevi, poslovi Narodne banke Srbije... Naši sagovornici kažu da je štetu od ovakve prakse teško proceniti, te da je najveći problem što se podaci ne objavljuju i što je sve jedna ogormna tajna. Takođe, pažnju skreću i na član 61. zakona koji se bavi javnim nabavkama.

Nova ekonomija objavila je da je beogradska Direkcija za građevinsko zemljište i izradnju dodelila posao opremanja lokacije za fabriku vakcina u Zemunu grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja, DC „Energocoop“, Resa gradnja, Biodekor i preduzetnička agencija „GEO SPES“.

Javna nabavka je sprovedena kao pregovarački postupak bez javnog poziva, što je jedna od najnetransparentnijih tenderskih procedura, a kao razlog za to navodi se da su u pitanju „radovi koji su značajni za suzbijanje epidemije koronavirusa“, navela je Nova ekonomija.

Nažalost, slučaj opremanja lokacije u Zemunu ne predstavlja izuzetak u okviru nadmetanja za određene poslove. Naprotiv, najnoviji slučaj pokazuje samo uigranu šemu koja se zbog hitnosti, zbog borbe sa koronavirusom i drugih izgovora, odvija mimo propisa i zakona. Na kraju, štetu trpi država i građani, dok samo pojedinci i njihove firme ostvaruju dobit. Kada je reč o konkretnim podacima i šteti, ovako nešto gotovo je nemoguće utvrditi, budući da je šteta koja se čini po budžet neprocenjiva.

Predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović rekao je za Nova.rs da je za ovakvo stanje delimično odgovoran i Zakon o javnim nabavkama, ali da najveći deo tereta odgovornosti nose institucije koje ne rade svoj posao.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

„Deo ovog problema leži u samom zakonu I njegovim normama koji su omogućili veliki broj izuzetaka od njegove primene. To samo po sebi generiše problem koji imamo u praksi, ali to nije problem celokupne situacije. Mi imamo čitav sistem koji je napravljen oko javnih nabavki, a institucije su te koje su omogućile da se ovakva praksa proširi čak izvan okvira, koje Zakon reguliše. Tu na prvom mestu mislim na Kancelariju za javne nabavke”, rekao je Dobrašinović za Nova.rs.

Dobrašinović je rekao da ukupan ukupan broj ponuđača na javnim nabavkama u proseku tek nešto više od dva i naglasio u kojim sektorima su najveće malverzacije.

„Štetu za ovakvo poslovanje veoma je teško izračunati. Svaki ovakav tender pravi štetu. Prirodno, što je tender veći veća je I šteta. Imali smo primer Narodne banke Srbije koja je dala 18 miliona evra za nabavljanje nekih softvera bez ikakve konkurencije. Posao je dobio čovek koji ima 72 godine I radi ovaj posao I dobio je posao od 10 milijardi. Najgora situacija je u zdravstvu, jer mi nemamo nijedan relevantan podatak od države koji su troškovi za izgradnju kovid bolnica, na primer. Cena kvadrata nije ista za kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu, Novom Sadu. Znamo da cena kvadrata nije ista, a mi jednostavno nikakve podatke nemamo. Takođe, najveći dobici koje mogu da ostvare ovakve firme vezuju se za izgradnju puteva. Ranije je za kilometar autoputeva bilo potrebno dati milion evra, a sada vidimo da ta cena ide I do osam miliona evra“, objasnio je Dobrašinović.

Izgradnja kovid bolnice u novosadskom naselju Miseluk
Izgradnja kovid bolnice u novosadskom naselju Mišeluk Foto:FoNet/MOD

On je istakao da institucije kreiraju atmosferu pravne nesigurnosti, te da ne postoji nikakva garancija za ponuđače koji bi ušli u proces nadmetanja.

„Sve to odbija ponuđače od javnih nabavki, pa mi imamo situacije gde se masovno pojavljuje samo jedan ponuđač. Na svim nivoima postoje problemi, a nadmetanja su najčešće koncipirana tako da se uvek zna ko će biti ponuđač i ko će dobiti posao. Poseban problem je politički ambijent u okviru kojeg imamo javno nadmetanje“, zaključio je on.

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbije rekao je za Nova.rs da je kod nas problematična primena zakona što se oličava kroz specifična tumačenja.

Foto:Medija centar Beograd

„Svako zaobilaženje procesa javne nabavke je potencijalna šteta za budžet Srbije. Lako je naći izgovor da se nešto radi bez javne nabavke. Iskoristi se argument hitnost I onda se zaobilazi procedura. Takvim postupcima mi nemamo konkurenciju, a rekao bih da je u Srbiji situacija takva da mi generalno imamo mali broj ponuđača zbog toga što je stanje sa javnim nabavkama takvo da se zna kome je šta dodeljeno. Oni su koji su svesni da neće dobiju posao, oni se ne javljaju na tender“, rekao je Minić za Nova.rs.

Pravnik Miloš Đorđević rekao je za Nova.rs da Zakon o javnim nabavkama otvara mogućnost za pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva.

“Taj član 61. ostavlja široke mogućnosti da se isključi otvorenost postupka I da se javna nabavka usmeri ka određenim ponuđačima. To se naročito vidi od procesa pandemije, pogotovo u oblasti zdravstva. Praktično je to postala redovna praksa. Svi veliki projekti I sve velike javne nabavke se sprovode bez nekog nadmetanja. Pre toga se biraju podobni ponuđači koji se fiktivno ili ne nadmeću, a mi ostajemo uskraćeni za informacija”, kazao je pravnik I podvukao da je to naročito prisutno u oblasti zdravstva.

Đorđević je naglasio da još uvek ne postoji podaci koliko je ovakvih javnih nabavki bilo od kada je počela primena Zakona.

“Kako je počela pandemija tako su praktično sve javne nabavke izuzete i vrlo malo toga znamo, pogotovo za kovid bolnice. Postoje problemi I sa infrastrukturnim projektima, poput izgradnje pruge Beograd-Budimpešta, koju gradimo zajedno sa Mađarima. Mi to gradimo na našoj deonici sa Kinezima. Kada je reč o mađarskoj strani, njima se javilo 44 izvođača, a kod nas je to urađeno odmah na osnovu direktnim pregovara”, rekao je Đorđević.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar