10
Život u blagostanju, dobar standard i ekonomski napredak, koji nam aktuelni režim svakodnevno servira sa nacionalnih frekvencija, pada u vodu, kada građanin sa prosečnim primanjima zaviri u svoj novčanik. Da nije u pitanju samo privid pojedinaca, potvrđuju i zvanični podaci evropske Kancelarije za statistiu ‘‘Evrostat‘‘, koji Srbiju svrstavaju na samo začelje evrospkih zemalja, prema prosečnim zaradama, ali smo na vrhu prema satima provedenim na poslu.
U Evrostatom izveštaju za poslednji kvartal 2021. godine, prosečan građanin Srbije, nedeljno je radio 43,5 sati, a na kraju meseca za taj rad plaćen je oko 560 evra. Ovakav odnos zarade i radnih sati, Srbiju je stavio na poslednje mesto od 31 evropske zemlje koju je analizirao Evrostat. Za razliku od proseka radne nedelje u EU (36,4 sata), srpski radnici svoju platu zarađuju radeći 6,4 sata duže nedeljno, odnosno skoro 26 sati više na mesečnom nivou. U poređenju sa pojedinačnim zemljama, podaci su gotovo poražavajući, pa tako u Srbiji, nedeljno radimo 13 sati više od Holanđana i oko 9 sati više od Nemaca, Norvežana i Danaca.
Na neslavnoj listi, Srbija prednjači i kada su u pitanju naše komšije, pa smo po broju sati radne nedelje „pretekli“ Hrvatsku, Sloveniju i Mađarsku, od kojih radimo po četiri sata duže. U Evrostatovom izveštaju nema podataka za Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju i BIH, tako da sa ovim zemljama ne možemo da se uporedimo.
Najbliži Srbiji, na dnu tabele, su radnici Rumunije, Bugarske, Poljske i Grčke, čija radna nedelja je oko 40 sati.
Obrnuta proporcija u zaradama
Mišljenje „ako radiš više, više ćeš i zaraditi“ ne važi za Srbiju, gde su radnici najmanje plaćani, iako imaju najdužu radnu nedelju u Evropi.
Dok su u oktobru prošle godine, srpski radnici u proseku imali platu oko 560 evra, u regionu su primanja znatno viša. Prema zvaničnim podacima, u Sloveniji je, u istom mesecu, radnicima isplaćeno 1.218 evra, što je dvostruko više nego u Srbiji.
U Hrvatskoj je prošečna zarada za 41 odsto veća od srpskih 560 evra, a više od nas za 20 procenata zarađuju i Rumuni. U zapadnoj Evropi i skandinavskim zemljama, plate su petostruko veće, pa je potpuno imaginarno da se upoređujemo sa njima. Ekonomista Dušan Nikezić, ovakvu statistiku smatra poražavajućom, a za naš portal ističe da „vlast brutalno sprovodi ideologiju siromaštva“. On napominje da zvanična evropska statistika ne uključuje dodatne poslove, na koje su mnogi građani Srbije prinuđeni, jer kako kaže, ne mogu da prežive sa osnovnom platom.
„Godinama slušamo neistine o ekonomskom rastu i blagostanju, dok radnici u Srbiji rade sve više sati za manje plate i to često, upravo u stranim firmama, koje ova vlast otvara i subvencioniše sa skoro 200 miliona evra godišnje. Zaposlenii širom zemlje nam svedoče, da mnoge od tih firmi sprovode model koji podrazumeva osnovnu platu u visini minimalca i mogućnost da zaradite 300-350 evra mesečno ako radite smenski, vikendom ili u 12-satnim smenama. Imali smo situaciju da 900 radnica iz leskovačkog Aptiva ode na bolovanje, nakon što su dve nedelje morale da rade u smenama od po 12 sati dnevno“, kaže Nikezić i podvlači da i Evrostatovi podaci potvrđuju da se „radnici u Srbiji tretiraju kao robovi“.
Situaciju u Srbiji dodatno pogoršava godišnja inflacija od 7,9 odsto, po kojoj takođe prednjačimo u Evropi, čime su još više obezvređene srpske plate i penzije. Prema poslednjim podacima Evrostata, veću inflaciju od Srbije imaju samo dve zemlje, Estonija i Litvanija.
Nikezić ukazuje da zvanični rast cena poljoprivrednih proizvoda i goriva od preko 30 odsto, dodatno negativno utiču na kvalitet života u odnosu na zemlje Evropske unije. On podseća da je Fiskalni savet procenio da je inflacija za siromašne u Srbiji, već sada dostigla 15 procenata, jer preko 50 odsto potrošačke korpe, odlazi na hranu i energente.
„Direktna posledica sprovođenja ove ideologije siromaštva je da danas više od polovine stanovnika Srbije zaista živi na ivici siromaštva. Prosečna potrošačka korpa dostigla je 80 hiljada dinara, a 1,14 miliona radnika prima manje od 50.000 dinara mesečno, dok 805 hiljada penzionera prima manje od 25.000 dinara. Da ne govorimo o 250.000 starijih od 65 godina bez primanja, 200.000 dece koja dobijaju socijalnu pomoć ili 780.000 radno sposobnih ljudi koji su nezaposleni i neaktivni“, navodi Nikezić i dodaje da tu nema ni govora o blagostanju o kome redovno slušamo od predstavnika SNS režima.
Bonus video: Obespravljeni radnici
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
