Kako za "Novu" ističe konsultant za energetiku dr Nenad Jovanović, u ovom trenutku, domaćinstva i privredni subjekti u Srbiji, snabdevaju se električnom energijom iz domaće proizvodnje.Upitan da li je moguće da predstojeću zimu "preguramo" bez uvoza struje, naš sagovornik ističe da jeste, ali pod jednim uslovom."Ako se smanji potrošnja električne energije, onda je to moguće. U slučaju da potrošnja bude veća i ako nestane uglja, to je onda problem, jer ćemo onda struju sigurno da uvozimo", objašnjava Jovanović."Ako se to desi, od ukupne potrošnje struje, iz uvoza će biti između 10 i 20 odsto", dodaje.Kako sagovornik "Nove" dalje objašnjava, niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko će struja iz uvoza da košta."Sada je cena oko 300 evra po megavat času, ali cene se na tržištu menjaju i zavise od više faktora, a najviše od cene gasa. Stoga, niko sa sigurnošću ne može sada da kaže koliko će struja iz uvosa da nas košta", zaključuje Jovanović.

Da li živimo bez struje iz uvoza?

Prema podacima Elektromreže Srbije (EMS), naša država ipak nije u potpunosti nezavisna od struje iz uvoza.Iako je prethodnih dana struja iz izvoza činila mali deo ukupne potrošnje, prva polovina novembra imala je znatno lošije rezultate.Isti sajt pokazuje da uvoz struje značajno varira iz dana u dan, te da je, kao što stručnjaci redovno ističu, gotovo nemoguće precizirati koliko ćemo struje tačno uvesti.

Tri milijarde za pokrivanje gubitaka

Prema izveštaju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja Elektromreže Srbije (EMS), troškovi struje za prvu polovinu 2022. godine iznose, kao što je bilo planirano, 196 miliona dinara. Ovi troškovi se odnose na sopstvenu potrošnju transformatorskih stanica i potrošnju električne energije za poslovne objekte.

S druge strane, troškovi struje koja se koristila za pokriće gubitaka u ovom periodu značajno je veća, te iznosi više od tri milijarde dinara."Troškovi nabavljene električne energije za pokriće gubitaka u prenosu u periodu od januara do juna 2022. godine iznose 3.180 miliona dinara i manji su za 329 miliona u odnosu na planirane za isti period 2022", navodi se u izveštaju Elektromreže.Takođe, prilikom formiranja cena intervenisala je i Vlada Srbije, koja je omogućila Elektromreži da od EPS-a struju nabavlja po povoljnijoj ceni.

"Da bi se umanjio negativni efekat rasta cene električne enerfije na poslovanje Elektromreže Srbije intervenisala je Vlada Srbije i donela zaključak kojim je omogućeno da EMS nabavlja električnu energiju od EPS-a po ceni rezervnog snabdevanja, počev od prvog novembra 2021. godine, do kraja 2022", navodi se u izveštaju EMS-a.Prema ovom izveštaju, EMS od EPS-a nabavlja električnu energiju po ceni od 66,72 evra po megavat-času.Takođe, predsednik Resornog odbora za privredu i finansije i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić naveo je nedavno za "Novu" da je, samo u prvoj polovini ove godine, EPS uvezao struju za 610 miliona evra, dok će se ovaj iznos do kraja godine "popeti" na više od milijardu evra.

Prema procenama koje je Fiskalni savet izneo u avgustu, Srbija će za sveukupan uvoz struje i uglja tokom ove grejne sezone dati između 500 i 550 miliona evra. Prema toj analizi, Srbija će uvesti oko 2.000 gigavat-časova.

Od koga uvozimo struju?

Prema podacima EMS-a, dominatna je razmena električne energije Srbije i Mađarske, ali tu su i Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Severna Makedonija i Hrvatska. Inače, u ove države smo izvozili struju, ali je i uvozili.Još jedna od država sa kojom ćemo trgovati u oblasti energetike je Azerbejdžan. Kako je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović istakla, uvoz električne energije iz ove države trebalo bi da počne od januara, ukoliko sve prođe po planu.

Prema njenim rečima, ovaj ugovor sa Azerbejdžanom, za koji su ranije predstavnici vlasti govorili da je izuzetno "povoljan", obezbediće dodatnu sigurnost za energetski sektor Srbije. Ministarka je dodala da će se isporučivati prethodno dogovorena količina od 50 megavata u prenosnom kapacitetu.S druge strane, stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor kaže za "Novu" da u vezi sa ovim ugovorom postoje samo delimične informacije, što je problematično. On dodaje da je prvenstveno postojao problem sa prenosnim kapacitetima, s obzirom na to da Azerbejdžan nije deo evropskog sistema, a da podvodni kabl tek treba da se gradi. Međutim, čak i ukoliko on za mesec dana bude završen, postoje drugi faktori koji sporazum sa Azerbejdžanom čine problematičnim.

"Ovim sporazumom šalje se mnogo poruka glasačima, a prva je da se zahvaljujući predsedniku i njegovim poznanstvima nećemo smrzavati. Takođe, Azerbedjžan je jedna autokratska država u kojoj je jedna porodica na vlasti od devedesetih godina, dakle nismo sklopili ugovor sa demokratskom državom. A ako zaista dobijemo struju po ceni nižoj od tržišne, koja je inače visoka, to znači da ćemo mi Azerbejdžanu dati nešto zauzvrat", zaključuje Kapor.BONUS VIDEO Struja uskoro opet poskupljuje 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=strujauskoroopetposkupljuje-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4534775"]