Vlada Srbije nedavno je donela uredbu kojom su predviđene subvencije za poslodavce koji zapošljavaju strance, a koje im omogućavaju delimično ili potpuno oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa. Međutim, sagovornici portala Nova.rs ovu uredbu ne vide kao vid pomoći, već podsticaj za velike kompanije, koje bez subvencija ne bi ni došle u Srbiju - a od kojih država ima korist.
Već mesec dana na snazi je uredba koja predviđa podsticaje za poslodavce koje u svojim firmama zapošljavaju novonaseljena lica u Srbiji, a za čijim profesijama posotoji potreba, koja se ne može zadovoljiti na domaćem tržištu rada. Uslov za dobijanje subvencije je da novozaposleni radnik ima bruto jedan zaradu od najmanje 300.000 dinara, odnosno oko 212.000 neto.
Podsticaji se isplaćuju u visini 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih, kao i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penziono i invalidsko osiguranje.
Pravo na dobijanje subvencije ima poslodavac, bio on državljanin Srbije ili stranac, koji ima registrovanu firmu ili ogranak strane firme u Srbiji.
Upravo činjenicu da i poslodavac može da bude stranac, novinarka „Nove ekonomije“ Ivana Pavlović smatra problematičnom.
„Ova uredba je zapravo pokušaj Vlade Srbije da u globalnoj utakmici privuče mozgove iz Rusije i Ukrajine, a prvenstveno iz Rusije. Utakmica nije laka, takmičimo se sa Poljskom, Turskom, Abu Dabijem, arapskim državama. I te druge države nude olakšice, ali je ova uredba pokušaj da uslovi u našoj državi budu bolji“, kaže Pavlović.
I pored lepo upakovanog objašnjenja Vlade, prava istina je drugačija – ove subvencije nisu pomoć za inostrane radnike u Srbiji i njihove poslodavce, već za velike, bogate kompanije.
Kroz mogućnost da dobitnik subvencija bude i poslodavac, otvaraju se vrata velikim ruskim kompanijama, koje usled sankcija traže načine da neometano nastave svoje poslovanje.
Nije ni čudo što ovakva odluka nije naišla na dobar odgovor kod građana Srbije jer je, prema rečima naše sagovornice, država odlučila da, u dovoljno teškoj situaciji, daje novac na privlačenje stranaca, a tolike olakšice domaće firme nemaju.
Iako se zvanično navodi da subvencija može biti dodeljena i poslodavcu koji je državljanin Srbije, sagovornica Nova.rs smatra da to nije slučaj.
„Uredba nije namenjena domaćim poslodavcima, već čitavim ruskim kompanijama, koje u Srbiju dovode i po 300, 400 ili 500 ljudi. To su uglavnom zaposleni u IT sektoru, i to zaista jeste profesija sa malim brojem stručnjaka, ali to je tako u celom svetu, ne samo kod nas“, objašnjava Pavlović.
Ulaganje novca za subvencije u eventualnu prekvalifikaciju građana Srbije, može biti dobra ideja, ali je za to potrebno vreme, smatra ona.
Pavlović dodaje i da Rusi zbog sankcija praktično nemaju izbor, te masovno dolaze u Srbiju, te da je u ovoj uredbi samo jedno sigurno – upravo zbog njih je i napravljena.
Zamenik glavnog urednika „Novog magazina“ Mijat Lakićević kaže za Nova.rs da ovakva uredba govori samo to da je Srbija država u koju ozbiljne firme nikada ne bi došle da nisu „podmićene“.
„Srpski privredni i društveni ambijent ne pogoduju stranim investitorima, pa Vlada, a pre svega Aleksandar Vučić, moraju da ih ‘podmite’, a ove subvencije su jedini način“, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, u Srbiji se prave dva sistema – a zaposleni se dele na domaće i strance.
„To je neodrživo, a ne samo to – nejednaki uslovi rada nisu u skladu sa Ustavom. Zagarantovana je jednakost – a nje ovde nema“, objašnjava Lakićević.
I zaista, u Zakonu o radu ističe se da „jednaki uslovi rada predstavljaju minimum prava zaposlenih“.
Prema Lakićevićevom mišljenju, država uz pomoć subvencija pokušava da zadrži najbogatije strance, jer „računa“ da će imati korist na, primera radi, tržištu nekretnina.
„Jedva su prodali stanove na Beogradu na vodi, često primenjujući silu i ucene, te razmišljaju da će dobrostojeći stranci koji dođu u Srbiju morati da kupe stan. To je direktna korist ne samo za državu, već i za Srpsku naprednu stranku, koja se tim poslovima bavi. Privlače se stranci koji će u našoj državi potrošiti mnogo novca, što odgovara SNS-u“, zaključio je naš sagovornik.
Od početka rata u Ukrajini, u Srbiju je došao veliki broj državljana Rusije, a otvorene su i brojne kompanije u ruskom vlasništvu. U APR je registrovano preko 1.000 privrednih društava čiji su osivači Rusi.
I tržište nekretnina doživelo je „procvat“, s obzirom na to da su poslednjih nekoliko nedelja, nakon prvobitnog iznajmljivanja, Rusi počeli da kupuju stanove. Često su to luksuzni i skupi stanove, neretko upravo na Beogradu na vodi.
Kako je i Pavlović istakla, građani Srbije nisu zadovoljni ovom uredbom. Ulogu u tome može da igra i činjenica da je, prema podacima koje je Nacionalna služba za zapošljavanje dostavila redakciji portala Nova.rs, u junu ove godine registrovano 444.213 nezaposlenih, dok je u junu prethodne, ovaj broj iznosio 540.793.
BONUS VIDEO Zašto država pomaže kompanije koje zapošljavaju dobro plaćene strane državljane
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: