Srbija najviše robe izvozi u Evropsku uniju

Srpska privreda je, zaključno sa oktobrom, uprkos složenim okolnostima uspela da poveća izvoz robe za 7,2 odsto, gledano u dinarima, ali je to i dalje manje od inflacije u Srbiji. U isto vreme, uvoz je smanjen za 4,3 odsto.Najveće izvozno tržište za robu iz Srbije je Nemačka u koju je u prvih deset meseci otpremljeno robe u vrednosti 3,6 milijardi evra, zatim Bosna i Hercegovina sa 1,67 milijardi, Italija sa 1,5 milijardu, Mađarska sa 1,4 i Rumunija sa 1,27 milijardi evra.S druge strane, u uvozu dominiraju takođe Nemačka koja je u Srbiji prodala robu, vrednu četiri milijarde evra, Kina 3,7, Italija 2,2, Turska 1,4 i Rusija 1,39 milijardi evra.Najveći suficit u međusobnoj trgovini Srbija ostvaruje sa Crnom Gorom u koju prevashodno izvozi struju i lekove, a iz nje uvozi takođe struju i sušeno meso.I sa nekim od zemalja EU Srbija ima suficit, što znači da u njih izvozi više nego što iz njih izvozi, pa je tako "plus" u trgovini zabeležen sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Češkom, Bugarskom i Mađarskom, ali i sa zemljama poput Velike Britanije, Moldavije i Severne Makedonije.Manjak u trgovini prevashodno je prisutan u razmeni s Kinom i to najviše zbog uvoza telefona i laptopova, ali i sa Turskom, Italijom, Irakom, Rusijom, Nemačkom, Belgijom, Norveškom, Austrijom, Holandijom, Slovenijom i Grčkom.

Podaci RZS-a za prvih devet meseci ove godine, pokazuju da prvih 20 najvećih spoljnotrgovinskih partnera čine čak 79,4 odsto ukupne spoljne razmene Srbije. Od toga, Srbija je u devet evropskih zemalja izvezla više nego što je iz njih uvezla, a ukupan suficit bio je 2,8 milijardi evra, a samo sa Crnom Gorom "plus" je bio 825,2 miliona evra.Deficit od ukupno 5,8 milijardi evra Srbija je imala sa 11 zemalja, od čega samo Kina čini skoro polovinu ukupnog minusa – 2,5 milijardi evra, a Turska, iz koje se uglavnom uvoze metali i električna oprema još 866 miliona evra.Na promene u odnosu izvoza i uvoza ove godine u najvećoj meri je uticao oporavak Elektroprivrede Srbije (EP) od havarije 2021. godine, kao i normalizovanje cena električne energije na svetskim tržištima, zbog čega je izvoz struje u prvih devet meseci ove godine porastao 89,3 odsto, dok je uvoz pao 51 odsto.U drugom smeru delovao je agrar, budući da je zabeležen pad izvoza poljoprivrednih proizvoda za 33,1 odsto, a rast uvoza za 12,9 odsto.BONUS VIDEO Uvozimo i izvozimo sve što Evropa neće: Šta zapravo mi jedemo?