Foto:EPA/SRDJAN SUKI/Shutterstock/Medija Centar Srbije

Posle otkrića novinara N1 da je država Srbija od 2008. godine do sada, italijanskom Fijatu i njihovoj fabrici u Kragujevcu, dala milijardu evra, za Nova.rs o dobiti i zaradi države u celom projektu, govore Mahmud Bušatlija stručnjak za razvoj i investicije. Oni se slažu da je u slučaju ove investicije trošak bio veći nego korist za državu. Poruka je i da prilikom ovakvih kapitalnih ulaganja sve treba da bude transparentnije i dobro odmereno.

Bušatlija smatra da osnovni Ugovor, u čijem pregovaranju je učestvovao Mlađan Dinkić „nije dobro skrojen“, te da su iz te, kako kaže, ekonomski nedovoljno osmišljene strategije, nastali veliki troškovi naše države, kojoj je kao trećinskom vlasniku, pripao samo mali deo profita.

Bušatlija ističe da izdvajanja države za Fijat, nisu završena najnovijim rezvojem situacije u toj fabrici,  odnosno socijalnim programom za otpuštene radnike i zajedničkim ulaganjem u proizvodnju električnog modela od 2024 godine.

Prema njegovim rečima, iznos od 48 miliona evra, sa koliko se, ugovorom iz aprila ove godine, država obavezala da će ušestvovati, praktično predstavlja tek početak novog investicionog ciklusa.

‘‘Tih 48 miliona nije za proizvodnju, već za učešće u planiranju proizvodnje. Ako pogledate šta je rekao direktor Stelantisa kada je potpisan taj ugovor, on je vrlo decidno rekao, da smo se mi kvalifikovali da zajedno sa njima radimo na pripremi. Ne možete vi sad nešto bitno da promenite u ugovoru. Ovo je samo nastavak onoga što već imamo dogovoreno od ranije, tako da sa 48 miliona, mi nismo završili naše učešće i biće tu sigurno još davanja‘‘, objasnio je stručnjak za razvoj i investicije.

Mahmut Bušatlija Foto: TANJUG/ SAVA RADOVANOVICBušatlija se osvrnuo i na saznanja do kojih je došao N1, odnosno da je Srbija do sada uložila milijardu evra u Fijat. On objašnjava da je polovina od tog novca uložena konkretno u fabriku, dok je pola milijarde ‘‘otišlo‘‘ na infrstrukturu, izgradnju saobraćajnica, železnice, vodovoda, te da su od tog novca korist imali i građani Kragujevca, a ne samo Fijat.

Ipak, ističe i da je ogroman novac koji je završio u Fijatu, kategorisan kao subvencija, a ne investiciono ulaganje.

‘‘Mi smo ulagali u socijalni program, kada je prvi put u Fijatu smanjen broj zaposlenih. To je odnelo jedan veliki deo. Fijat je dobijao i druge subvencije, a gde je taj novac završio teško da ja mogu da procenim, to moraju da urade nadležni državni organi. Ukoliko naša ulaganja u Fijat nisu tretirana kao podizanje kapitala, odnosno dokapitalizacija, onda je to subvencija, znači, mi smo taj novac poklonili fabrici. Subvencija ima smisla isključivo ako dovodi do povećanja profita, ali ja ne vidim da se to u ovom slučaju desilo‘‘, rekao je Bušatlija.

 

U Fijatu presudni politički, a ne ekonomski interesi

Mahmud Bušatlija, kao dugogodišnji stručnjak za razvoj i investicije, navodi da su temelji novog Fijata u Kragujevcu postavljeni bez jasne strategije za budućnost, te da su u pregovorima sa Italijanima bili presudni politički interesi.

 

Foto: TANJUG/SAVA RADOVANOVIC

Iako su prvi ugovor ptpisali predstavnici jedne političke opcije, a nastavili članovi sadašnje vlade, kaže, da se suštinski ništa nije promenilo.

‘‘U pregovore se ušlo bez ikakvih ozbiljnih analiza. U tom momentu, kada je Dinkić počeo da pregovara kao naš delegat, on nije bio tog kapaciteta da može da postavi zadatak. Kada je ekonomija u pitanju, vi pre samih pregovora, morate da imate pregovaračku platformu sa svim ekonomskim elementima. Morate da postavite jasne granice preko kojih ne idete i ispod kojih nećete ići. Niti je on, niti bilo ko iz njegove okoline bio osposobljen za takve poslove i to je veliki problem kod nas već 30 godina. Mi uopšte nemamo ozbiljne ljude koji su kvalifikovani za to da mogu da pregovaraju. Kod nas, takvi pegovori imaju više politički, a ne profesionalni aspekt‘‘, stav je Mahmuda Bušatlije.

Koliko je Srbija ‘‘zaradila‘‘ od Fijata

Zarada države na Fijatu je nesrazmerna višemilionskom ulaganju, kaže Bušatlija i objašnjava da je to upravo posledica nedovoljno promišljene ekonomske strategije.

Iako je Srbija trećinski vlasnik fabrike u Kragujevcu, prihodi su, kako kaže, vrlo skromni.

‘‘Šta smo dobili dolaskom Fijata? Fijat je za godinu dana postao najveći izvoznik iz Srbije, ali je ujedno postao i jedan od najvećih uvoznika. Da bi sastavili jedan automibil, oni su morali da uvoze sve delove. Računica je da je izvoz Fijata vredan milijardu evra, ali su zato morali da za 900 miliona uvezu sve delove koji se ugrađuju. Znači NETO prihod je 100 miliona godišnje. To jeste pozitivno poslovanje, ali sa vrlo malim efektom‘‘, objašnjava Bušatlija.

 

Foto: Predrag Petrović

Dalje navodi i da se taj prihod od 100 miiliona evra ne deli kompletno prema vlasničkoj strukturi, već da se prvo izmiruju kreditna dugovanja, a da posle svega, Srbiji ostaje vrlo mali deo.

‘‘Znači, ako Fijat zaradi čist profit 100 miliona u toku jedne godine, te pare se raspoređuju tako što jedan deo ide na vraćanje kredita i pokrivanje dugova, a drugi deo su dividende. Pošto su krediti uvek prisutni u industriji, ajde da kažemo, da od tih 100 miliona, polovina ide na kredite, a 50 miliona je profit koji se deli i Srbija od toga, kao trećinski vlasnik, dobija između 15 i 17 miliona evra‘‘, procenjuje Mahmud Bušatlija.

U celokupnoj situaciji oko Fijata i automobilske industrije u Srbiji, Bušatlija upozorava na ozbiljne propuste koje su naprivile prethodna i aktuelna vlast i podseća na prvi Fijatov dolazak u nekadašnju Jugoslaviju tokom 60-tih godina.

‘‘Kada su prvi put došli, situacija je bila potpuno jasna. Oni su došli da proizvode, ali smo mi preuzimali licence i svaki deo koji je ulazio u auto, mi smo poizvodili širom Jugoslavije. U Rakovici smo, na primer, imali fabriku motora, koja je pravila motore za fabriku u Kragujevcu. I to je bio ekonomski isplativ račun, jer smo mi proizvodili sve, zapošljavali ogroman broj ljudi i sva zarada je ostajala ovde. Fijat je sada doveo svoje dobavljače, koji za njih proizvode delove, ali se sve za proizvodnju uvozi. Uvozimo žicu koja ide u auto i plastiku kojom se oblaže ta žica, jer mi to nemamo. Nemamo apsolutno ništa od onoga što smo ranije proizvodili‘‘, zaključio je Mahmud Bušatljija.


BONUS VIDEO: Sindikalci Fijata na sastanku sa Anom Brnabić

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)