0
Za devet meseci voće i povrće izvezli smo za više od 735 miliona evra, što je rast od 15 posto u odnosu na prošlu godinu, rekao je danas savetnik ministra poljoprivrede Goran Ðaković.
Ðaković je za Tanjug naveo da je u 2021. godini ukupan izvoz poljoprivrede bio pet milijardi evra i nada se će ove godine premašiti tu sumu.
„Mislim da za par godina možemo da udvostručimo naš agrarni prihod“, rekao je on.
Govoreći o prinosima, Ðaković je rekao da, iako je kukuruz podbacio ove godine, sa prelaznim zalihama imaćemo dovoljno za svoje potrebe, a deo će biti izvezen.
Kazao je da će pšenice biti za izvoz, te da je ona sa trenutnom cenom od 41 dinar za kilogram sve interesantnija za setvu.
„Sve više ljudi kupuje deklarisano seme. To je važno, jer onda mogu da očekuju veći prinosi“, rekao je on.
PROČITAJTE JOŠ
Ðaković je rekao da Srbija ima rekordnu žetvu suncokreta i podsetio poljoprivrednike da je od 14. oktobra do 14. novembra prijavljivanje za dodatne subvencije za suncokret, koje će brzo biti i isplaćene.
Govoreći o prilici stvorenoj od NBS da poljoprivrednici mogu zbog suše da iskoriste priliku i od pola godine do godinu dana plaćaju samo kamate na kredite, on je rekao da veruje da to mnogi neće iskoristiti.
Podsetio je da je ta prilika stvorena jer je bila jedno od obećanja koje je Ministarstvo dalo poljoprivrednicima koji su protestvovali.
„Verujem da mnogi to neće iskoristiti, ali dobro je da takva pogodnost postoji. Mogu svi da koriste. Uslov je da do sada nisu imali docnju kod plaćanja svojih obaveza bankama“, rekao je Ðaković.
Objasnio je da svaki korisnik kredita treba da se obrati svojoj banci, i da zahteva korišćenje tog grejs perioda.
„Sve ostalo se dogovara sa bankom. Nikakav problem neće imati da mu se odobri, ako je do sada izmirivao sve svoje obaveze“, rekao je on.
Ðaković je kazao da sve od subvencija poljoprivednicima što ne bude isplaćeno ovih dana, biće plaćeno posle rebalansa budžeta koji se očekuje sa izborom nove Vlade Srbije.
Ocenio je i da će tokom oktobra biti u potpunosti rešen problem mleka u Srbiji.
Podsetio je da svega 40 posto proizvodnje sirovog mleka ide u prodaju u tetrapaku, dok 42 posto ide u preradu.
„Mlekare su pokušale da nadomeste svoje aspiracije, tako što su više radile preradu mleka“, rekao je on.
Govoreći o uvoznom mleku, kaže da strana robna marka ne znači uvek da je mleko iz uvoza.
„Mi izvozimo malinu. Ako želimo da je prodajemo celom svetu, moramo da dozvolimo da neko ovde nešto prodaje iz sveta“, rekao je on.
Ðaković je ocenio da je situacija zaoštrila konkurenciju na tržištu mleka u Srbiji.
„Došlo je do preraspodele. Sada se mleko u otkupu plaća između 65 i 75 dinara. Na primer, po dolasku mlekare sa Zlatibora, cena mleka u otkupu u Bujanovcu sa 35 dostigla je 55 dinara“, rekao je on.
Ocenio je da farmeri u centralnoj Srbiji i Vojvodini moraju biti zadovoljni otkupnom cenom koja je 65-75 dinara, plus po 15 dinara premija za prvi i drugi kvartal.
„Svako pošten od njih reći će da je zaradio“, rekao je Ðaković.
BONUS VIDEO Anketa – Pitali smo građane, šta su primetili da je najviše poskupelo na pijaci?
