Sporne rakije, vino i med još nisu povučeni sa rafova: Zašto se ne kontrolišu prevare sa hranom?

Iako su prošli meseci od kada je analizom utvrđen veliki broj falsifikovanih rakija, vina i meda, najavljene vanredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, prema dostupnim podacima, nije bilo, niti su sa rafova nisu povučeni sporni proizvodi.

Takođe, nema ni komunikacije zanteresovanih strana u ovom procesu sa resornim ministarstvom, piše N1.

Jedini sastanak je organizovan u oktobru posle objavljene kontrole kvaliteta meda. Održan je u Privrednoj komori Srbije (PKS), a sa pčelarima su se sastali nadležni državni organi.

Pčelari su tada tražili izmenu pravilnika o medu sa ciljem unapređenje postupka utvrđivanja kvaliteta meda, a iz institucija – Ministarstva poljoprivrede su najavili da će rezultati vanredne inspekcijske kontrole na tržištu, stići za nedelju ili dve.

Podsetimo, prilikom analize meda utvrđeno da su 22 od 25 uzoraka neispravni, kod rakija je samo jedna od sedam bila ispravna, odnosno nije imala dodatke etanola i šećera, dok je kod vina samo jedno od 14 bilo po standardima, dok su ostalima dodavani voda i šećer. U pitanju su vina pretežno iz inostranstva, odnosno uvoza. Obe analize zatražilo je "Pokret potrošača za kvalitet hrane".

Informacije dobijamo iz medija

"Informacije koje imamo dolaze iz medija, a u njima nema podataka o vanrednoj kontroli", kaže za N1 Ivan Smajlović, predsednik klastera "Ujedinjeni za kvalitet" koji je i vlasnik akreditovane laboratorije "Ana lab" koja je razvila novu izotopsku metodu, odnosno set od više načina kojima se bolje i preciznije nego do sada, mogu utvrditi nedozvoljene prakse prilikom proizvodnje meda, vina, rakija, prozivoda od voća, povrća, mleka.

On kaže da vanredna analiza ili superanaliza mogu da budu sprovedene samo na kontrolnim uzorcima koji su bili uzorkovani od strane istog uzorkivača, pri istim uslovima uzorkovanja i samo kad su u pitanju potpuno identični uzorci iz iste proizvodne šarže i finalizirani i punjeni istog datuma i pod istim uslovima.

"Nama iz ANA LAB-a se niko od nadležnih nije javio vezano za kontrolne uzorke da se na njima sprovede superanaliza. Ako je bilo, vanredna kontrola Ministarstva je sigurno uključivala neke druge uzorke i samim tim oni kao takvi nemaju nikakvu vezu sa uzorcima koji su bili analizirani u ANA LAB-u na autentičnost i ekonomske prevare, odnosno to onda nisu bili uzorci koji su prvobitno analizirani u ANA LAB laboratoriji".

U "Pokretu potrošača za kvalitet hrane" za N1 kažu da su svi izveštaji prosleđeni resornom Ministarstvu poljoprivrede i nadležnima.

Bez kontakta sa ministarstvom

"Informisali smo ih o našoj sprovedenoj akciji i naveli da ukoliko žele da urade superanalize na kontrolnim uzorcima koji su ostavljeni sa strane, da je potrebno da nam se jave. Moramo da kažemo da se u prethodnom periodu od skoro više od četiri meseca niko iz Ministarstva poljoprivrede nije javio niti kontaktirao putem maila i raspitivao o mogućnostima da se kontrolni uzorci upute na superanalizu", navode u Pokretu potrošača.

Oni navode da su u međuvremenu preko medija saznali da je Ministarstvo poljoprivrede uradilo vanrednu kontrolu na tržištu, ali nisu dobili nikakvu zvaničnu informaciju vezano za to, tako da se ne zna šta je epilog cele te priče.

"Ne znamo ni da li su ti proizvodi na osnovu naših istraživanja stavljeni van prometa i uklonjeni sa tržišta. To je pitanje na koje bismo i mi voleli da znamo odgovor".

Pitanja da li je sprovedena dodatna kontrola, koji su rezultati i da li je došlo do neke vrste akcije, poslata su pre nekoliko dana Ministarstvu poljoprivrede, ali do objave teksta odgovor nije stigao.

Obaveštenja o prevarama se brišu

Nedavno je Državna revizorska institucija (DRI) u izveštaju "Bezbednost hrane u Srbiji" navela da "monitoring hrane u Srbiji se ne sprovodi u kontinuitetu, a obaveštenja o otkrivenim prevarama u vezi sa hranom se objave na sajtu ministarstva pa posle brišu".

"Planski i zakonodavni okvir u oblasti bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni, jer operativni ciljevi nisu detaljnije razrađeni, značajne oblasti nisu u celosti regulisane, poput prevara u vezi sa hranom, opštih uslova za bezbednost hrane i uslova higijene hrane u poslovanju hranom", navodi se u izveštaju.

DRI je utvrdila da, nisu doneti ni program i planovi upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane, kao i da Srbija ne koristi u potpunosti raspoložive kapacitete Nacionalne referentne laboratorije, dok je za ispitivanja bezbednosti hrane u drugim laboratorijama od 2019. do 2022. godine izdvojeno 1,8 milijardi dinara.

U Klasteru posebno ističu da posebno zabrinjava činjenica da Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) Republike Srbije operativno nije na nivou na kom bi trebalo da bude, s obzirom na to da se radi o najvišem kontrolnom telu sistema kontrole hrane u Srbiji.

"Napominjemo takođe da je DNRL tokom 2020. i 2021. godine imala kompletno postavljenu modernu laboratoriju za izotopska ispitivanja i utvrđivanje ekonomskih prevara u hrani koja je bila spremna za akreditaciju, ali da je ugovor o saradnji bio otkazan u trenutku kada je trebalo da se sprovedu aktivnosti na terenu i država krene u rešavanje problema ekonomskih prevara na tržištu, a što se pokazalo da direktno utiče i na konkurentnost domaćih proizvođača, podizanje kapaciteta legalnih i registrovanih proizvođača, podizanja životnog standarda građana Republike Srbije, boljoj zaštiti državnog budžeta Republike Srbije i ravnomernije punjenje državnog budžeta", navode iz ovog Klastera.

Prema rečima Ivana Stankovića, osim najvažnijeg, uticaja na zdravlje ljudi, ovakav vid nelojalne konkurencije na tržištu i nelegalnog prometa alkoholnih pića "ubija" legalne proizvođače, a država gubi milione evra zbog nemogućnosti naplaćivanja akciza i ostalih poreza od doprinosa, kao i nemogućnosti da se registruju novi legalni proizvođači.

***

BONUS VIDEO - Startuje registar Ne zovi. Može li nas zaštiti od neželjene ponude i prevara trgovaca?