Šoškić: Rešenje za stabilizaciju inflacije – veća poljoprivredna proizvodnja

Ističe da se to već odražava na nas, odnosno da mi to osećamo jer sve što plaćamo u dolarima, poput energenata i nekih metala, sada poskupljuje. Navodi da Srbija da bi stabilizovala situaciju mora da obezbedi veću poljoprivrednu proizvodnju, "da ne dozvolimo da ono što mi proizvodimo lako izlazi odavde".„Važno je da poljoprivrednici dobiju podršku države na vreme, da se obezbedi stabilnost u proizvodnji i snabdevanju. Neke mere koje bi obuzdale slobodan izvoz subvencionisanih proizvoda su potpuno opravdane, jer ne treba neki drugi da imaju koristi od naših proizvoda“, ukazuje Šoškić u Novom danu na TV N1.Dodaje da će slabost evra Srbiji omogućiti da lakše održava stabilnost kursa, ali sa druge strane, Evropska centralna banka će morati da nastavi sa rastom kamatnih stopa, što će uticati na našu zemlju jer će zaduživanje na međunarodnom tržištu biti skuplje. Stoga, poručuje, da bi trebalo ostaviti na čekanju sve „grandiozne“ projekte koji nisu neophodni.„Novac će biti skuplji, ako raste kamatna stopa u Evropi rašće i Euribor, a to će dovesti do skupljeg zaduživanja“, pojašnjava on i dodaje da ako su kamatne stope ispod nivoa inflacije, kao što je trenutno slučaj, svi gubimo novac.Upitan da li može da da neke preporuke u kojoj valuti ljudi da štede, on kaže da je to teško reći, jer „kad pogledate bilo koju valutu, ima mnogo neizvesnosti“.„Nastaviće se trend pada evra, postoji vrlo ozbiljan problem sa nemačkom privredom jer je veoma zavisna od ruskih energenata, a sa druge strane imamo i fiskalne probleme u Italiji koji mogu da izazovu krizu suverenog duga u EU“, predviđa Šoškić.Ističe da ako se sankcije Rusiji nastave, negativni privredni efekti će biti mnogo veći na Evropu, nego na Ameriku, koja ima svoje resurse energije i nezavisnost u proizvodnji hrane.Navodi da je podizanje kamatnih stopa mera koja čini da određena valuta postane atraktivnija na međunarodnom tržištu.„Istovremeno, ako su u pitanju dolar i evro, podizanje cene dolara kroz rast kamatne stope ne utiče samo na Ameriku, već i na zemlje u razvoju koje se zadužuju u dolarima“, kaže Šoškić.Dodaje da u samoj Evropi postoje zemlje sa već velikim kamatnim stopama, koje njihovo dodatno podizanje neće moći da prate, posebno Italija, treća ekonomija u Uniji, koja ima i veliki javni dug u donosu na BDP. To je sve, prema njegovoj oceni, razlog zbog kojeg je Evropska centralna banka oklevala sa podizanjem kamatnih stopa.„Kada podignete kamatne stope, utičete na buduću tražnju, tako što će ljudi kad mogu da štede sa višom kamatnom stopom odložiti potrošnju i time ćemo manje stimulisati proizvođače… Cena toga je niža stopa privrednog rasta i veća stopa nezaposlenosti“, ukazuje Šoškić.Ističe da je ključni uzrok sadanje inflacije na strani ponude, jer je došlo do prekidanja lanaca snabdevanja zbog kovida i rata u Ukrajini i samim tim smanjivanja ponude.Navodi da ako centralne banke budu ostavljene da one rešavaju ovu inflaciju, biće bolno po privredni rast i zaposlenost i da je rešenje da vlade podstaknu „proizvodnju elemenata koji nedostaju, na primer hrane“.Opširnije čitajte na N1.Bonus video: Inflacija pod ili van kontrole – gosti Radojka Nikolić i Ljubodrag Savić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=inflacijapodilivankontrolegostiradojkanikoliiljubodragsavi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3365411"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram