0
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić ističe da ako već Srbija živi u uslovima fiksiranog kursa, onda nikako ne sme da se dozvoli brži rast plata od produktivnosti, jer će se u protivnom ugroziti potencijal domaće privrede da bude konkurentna. On smatra da bitnog popravljanja životnog standarda građana neće biti skoro, jer se Srbija sve više raslojava kao društvo, sa velikim razlikama u prihodima građana, što vlasti treba ozbiljno da stave pod lupu, u smislu poreskog sistema i socijalnih davanja.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić ističe da ako već Srbija živi u uslovima fiksiranog kursa, onda nikako ne sme da se dozvoli brži rast plata od produktivnosti, jer će se u protivnom ugroziti potencijal domaće privrede da bude konkurentna. On smatra da bitnog popravljanja životnog standarda građana neće biti skoro, jer se Srbija sve više raslojava kao društvo, sa velikim razlikama u prihodima građana, što vlasti treba ozbiljno da stave pod lupu, u smislu poreskog sistema i socijalnih davanja.
„Ako već živimo u uslovima fiksiranog kursa, onda nikako ne smemo dozvoliti da nam plate rastu brže od produktivnosti. To je veoma važno da ne bismo ugrozili potencijal domaće privrede da dobije na konkurentnosti i da u budućnosti samim tim bude na putu održivog razvoja“, ocenio je Šoškić u Danu uživo na TV N1.
„Ne smemo da podižemo plate u proseku brže od rasta produktivnosti, jer to dovodi do toga da će jedinica uloženog rada biti komparativno skuplja, i neatraktivna za odvijanje ekonomske aktivnosti, te ćemo se tako pozicionirati na onu stranu zemalja koje su bolje da se u njih uvozi nego da se iz njih izvozi. Nama trebaju direktne strane investicije koje će podizati izvozni potencijal, koji će uticati na to da Srbija konačno izbalansira trgovinski bilans i vremenom izađe na ‘zelenu granu'“, dodaje Šoškić.
Smatra da Srbija nema „osobitog razloga za zadovoljstvo“ zbog nešto nižeg ekonomskog pada u odnosu na druge zemlje, jer je, kako ističe, to posledica drugačije strukture naše privrede.
„Zemlje koje su nerazvijenije i koje imaju privrednu strukturu okrenutu poljoprivedi i ne zavise od turizma neće osetiti neki drastičan pad ekonomske aktivnosti, i u tu kategoriju ulazi i Srbija. Takve zemlje ne treba da očekuju neku visoku stopu privrednog rasta sledeće godine, baš zato što nije došlo do pada u ovoj godini, do smanjivanja osnovice kako je to moglo biti i kako jeste u nekim drugim državama“, navodi Šoškić.
On podseća da Srbija ove godine planira da ostvari jedan od najvećih budžetskih deficita ikada, koji je „daleko veći od onih problematičnih godina 2014. i 2015. i uprkos malom padu ekonomske saktivnosti, koji iznosi od jedan do tri odsto, očekuje se fiskalni deficit od devet odsto od BDP, što je veoma zabrinjavajući podatak“.
Na pitanje da li je opravdano ovogodišnje dodatno zaduživanje zemlje, Šoškić navodi da jeste jednim delom.
„Srbija je sprovela nekoliko talasa pomoći ekonomiji da bi se održala ekonomska aktivnost, da bi se pomogla zaposlenost. Tu je bilo niz opravdanih mera, uključujući državne garancije za kredite privredi. Međutim, linearno davanje novca svim građanima i rast plata u javnom sektoru su veoma problematične mere bez kojih se moglo i trebalo“, ističe ekonomista.
Dodaje da je važno „da se fokus stavi na sledeću godinu – da budemo konzervativni u projekcijama rasta i da pokušamo da sledeće godine zaustavimo rast duga u odnosu na BDP, koji smo ove godine podigli za desetak odsto, uprkos vanrednim prihodima, poput koncesije za aerodrom“.
Na pitanje kada se radi o najavljenom rastu plata u javnom sektoru, kaže da tu treba biti izuzetno restriktivan i podržati sektore koji su godinama zapostavljani – zdravstvo, obrazovanje, istraživanje, razvoj, nauku.
„Plate u javnom sektoru su tradicionalno više nego u privatnom i to je jedna anomalija. Treba biti veoma konzervativan i odložiti ili u potpunosti ukinuti aktivnosti u vezi sa povećanjem plata naredne godine, dok se ekonomska aktivnost ne obnovi i dok ne dobijemo prirast produktivnosti, kako ne bismo preterali u trošenju i Srbiju vratili na putanju neodrživog javnog duga“, upozorava Šoškić.
„Ako imate nekonkurentnu privredu, koja postaje sve nekonkurentnija time što plate rastu brže od produktivnosti, a kurs je fiksiran, onda imate tendenciju rasta trgovinskog deficita, koji može delimično da se pokriva stranim investicijama, ali ni to ne može unedogled. Te razlike u primanjima i davanjima prema inostranstvu moraće da se pokrivaju novim zaduživanjem, a to vodi do toga da imamo sve manju produktivnost, a sve veći dug“, dodaje on.
Kaže da činjenica da je za zaduživanje Srbije kamatna stopa ove godine znatno viša nego prošle, svedoči o pogoršanju naše pozicije na međunarodnom tržištu.
„Mi sada dolazimo u poziciju kada će nas svetsko finansijsko tržište sve više imati pod lupom i analzirati u kojoj meri ćemo moći da vraćamo svoje fiskalne obaveze. Prvi signal je ovo što smo već iskusili u maju – rast kamatnih stopa. To je vrlo oztbiljan signal da mi nemamo tu mnogo prostora, svakako ne za neke dodatne rashode u javnom sektoru, posebno ne u domenu plata“, naglašava Šoškić.
No, dodaje, uprkos tome što moramo da budemo veoma restriktivni u trošenju, država ne bi smela da zapostavi ulaganje u razvoj infrastrukture, koja je neophodna za privredni razvoj, kao i da više treba da se ulaže u obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, nauku i tehnologiju.
„Ali, treba imati u vidu da veće izdvajanje u ovim oblastima mora da bude propraćeno reformama u ovim oblastima, znači da se ne troši samo više novca, već da se za taj novac dobije veći nivo kvaliteta. Obrazovana, zdrava radna snaga je osnov za rast produktivnosti, to su veoma važne razvojne stvari“, ukazuje on.
Navodi da Srbiji nedostaju domaći privatni investitori, za koje je neophodan odgovarajući ambijent – vladavina prava, odsustvo korupcije.
„To je ono što Srbiji najviše nedostaje. Domaći preduzetnici očigledno ne vide dovoljno dobre uslove za privređivanje“, ocenjuje Šoškić i dodaje da sudski sistem mora da bude nepristrasan, nekorumpiran.
„Kada bi percepcija korupcije u Srbiji bili bar na nivou drugih balkanskih zemalja, imali bismo bar jedan posto više privrednog rasta svake godine“, navodi on.
Na pitanje da li se i kada može očekivati popravljanje životnog standarda građana Srbije, on ocenjuje da bitnog popravljanja neće biti skoro.
„Srbija se raslojava kao društvo, poslednjih godina beležimo veliko razmimoilaženje u prihodima građana. Srbija to mora veoma ozbiljno da stavi pod lupu, u smislu poreskog sistema i socijalnih davanja. Mi smo postali društvo nejednakosti i to je problem s kojim bi trebalo da se ozbiljno pozabavimo“, zaključuje Šoškić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
