Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je danas za Betu da nije dobro da bilo ko od državnih zvaničnika izlazi sa statističkim podacima koje još nije objavio Republički zavod za statistiku (RZS) ili neki drugi relevantni statistički organ u zemlji ili inostranstvu.
„To se, po pravilu, nikada ne dešava u dobro uređenim zemljama jer može da izazove nepotrebne zabune u javnosti i može se tumačiti kao vid pritiska na statističke organe u zemlji. Institucije koje se bave statistikom moraju biti sasvim nezavisne, stručne i kredibilne u svom radu“, objasnio je Šoškić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da ostaje pri proceni da će Srbija ove godine po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti najbolja zemlja u Evropi, i da će on iznositi oko nule.
Vučić je na konferenciji za novinare rekao da će u drugom kvartalu ove godine neke evropske zemlje imati pad BDP-a i do 20 odsto, a da će u Srbiji verovatno pad biti 9,9 odsto.
Profesor Šoškić kaže da u vezi već nekoliko puta iznetih stavova naših zvaničnika o tome da je Srbija imala izuzetno dobar privredni rast u prvom kvartalu i da do kraja godine treba da očekujemo rezultat bolji od drugih zemalja, „treba da budemo obazrivi pre nego nas zahvati neosnovani optimizam i to iz nekoliko razloga“.
„Prvo, iz kretanja BDP na kvartalnom nivou ne treba izvlačiti opšte zaključke jer je u pitanju kratak period i zbog toga se kretanje BDP-a posmatra, po pravilu, na godišnjem nivou. Ali ako neko već želi da tumači kvartalne podatke, treba imati u vidu da je, po podacima RZS, u prvom kvartalu ove godine došlo do pada BDP-a od 0,6% u odnosu na prethodni kvartal, tj. u odnosu na četvrti kvartal 2019. To je već govorilo o usporavanju privrednog rasta u odnosu na nekoliko dinamičnih kvartala iz 2019. godine“, ocenio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, visoka stopa rasta u prvom kvartalu u odnosu na isti kvartal prošle godine, visoka je i zbog toga što je u prvom kvartalu prošle godine stopa rasta bila vrlo niska (2,7%) i bila je bila daleko ispod prethodnih očekivanja i najava za 2019. „Prošle godine su 2., 3. i 4. kvartal imali značajno više stope rasta, otuda bi ove godine, i bez pandemije, stope rasta u tim kvartalima u odnosu na isti kvartal prošle godine verovatno bile niže“, rekao je bivši guverner NBS.
Naveo je da iako još uvek bez zvaničnih procena iz RZS u vezi BDP-a u drugom kvartalu ove godine, zvanični podatak RZS o industrijskoj proizvodnji koja je u maju 2020. za 9,3 odsto niža u odnosu na maj 2019, već dosta govori o trendovima u privredi.
Podsetio je da kredibilne makroekonomske analize trenutno za Srbiju daju procene kretanja BDP-a u 2020 između od -3 odsto (Međunarodni monetarni fond, Fiskalni savet) do -4 odsto (Bečki institut za međunarodne ekonomske studije), „pri čemu su mogući i lošiji scenariji odvijanja pandemije i sa još negativnijim uticajem na privredu“.
On je ocenio da je Srbija zbog privredne zaostalosti, strukture svoje privrede, i vrlo niskog nivoa BDP-a po glavi stanovnika, po pravilu, nešto „otpornija“ na privredne krize, i „verovatno će zbog pandemije imati manji pad ekonomske aktivnosti od nekih drugih zemalja“.
„Radi se, pojednostavljeno, o tome da ukoliko ne proizvodite sofisticirane i skupe proizvode, već najveći deo BDP-a čine osnovne životne potrepštine kojih se ljudi teško mogu odreći, npr. neprerađena i prerađena hrana, električna energija i jednostavne usluge i proizvodi namenjeni domaćem tržištu, onda u takvim siromašnim privredama kriza ima manji negativan uticaj“, kazao je Šoškić.
Profesor ističe da će u razvijenim privredama, koje proizvode skuplje i kompleksnije proizvode i usluge i koje mnogo više zavise od nesmetanih linija međunarodne trgovine, i čija se potrošnja lakše može odložiti (trajna potrošna dobra kao npr. automobili, televizori, elektronika, bela tehnika i sl.) ili koje imaju razvijen turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj i proizvodne grane povezane sa ovim najugroženijim sektorima, pad ekonomske aktivnosti kao posledica pandemije biće, po pravilu, veći.
„Zbog toga MMF (World Economic Outlook, Jun 2020) očekuje u 2020. godini pad ekonomske aktivnosti u Evrozoni od -10,2 odsto a u zemljama u razvoju sa niskim dohotkom samo -1,0 odsto. Otuda, treba da budemo pažljivi ako se hvalimo da u pandemiji imamo manji ekonomski pad od drugih, jer to se može tumačiti i kao da se hvalimo što smo zaostaliji“, rekao je prof. Šoškić za Betu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare