Sektor usluga, smeštaja i hrane najviše pogođen krizom

Gledano kratkoročno, uticaj krize na pomenute sektore bio je izuzetno visok, na srednjoročnom planu situacija će se popraviti za sve, osim za sektor usluga smeštaja i hrane, koji će po svemu sudeći biti najveći gubitnik, odnosno najteže će se oporaviti, piše Danas.U isto vreme, sektori saobraćaja i umetnosti i zabave su kratkoročno gledano imali srednje do visok stepen uticaja krize i prema procenama MONS-a tako će ostati još neko vreme.Najmanje negativnog uticaja kriza je imala na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, državnu upravu, ali i snabdevanje električnom energijom i vodom, kao i na sektor informacija.Nizak do srednji uticaj kriza je imala na administrativne delatnosti, kao i na poljoprivredu, dok je rudarstvo jedini sektor koji je kratkoročno gledano bolje prošao nego kada se gleda na nešto duže staze.Tamo gde je kriza umnogome uticala zaposleno je čak 44,4 odsto od ukupnog broja zaposlenih, u delatnostima srednjeg do visokog rizika radi dodatnih 7,4 odsto.Na srednji rok, 3,9 odsto od ukupnog broja zaposlenih ostaće izloženo visokom riziku, dok će u delatnostima srednjeg do visokog rizika ostati 27,2 odsto zaposlenih."Sektori sa višim prosečnim zaradama imaju niži prosečni rizik tržišta rada, i obrnuto. Dok pet od šest sektora sa najvišim prosečnim zaradama imaju nizak rizik, to je slučaj sa samo tri od sedam sektora sa najnižim prosečnim zaradama. Ovo sugeriše da se može očekivati rast sektorske nejednakosti u zaradama u odnosu na stanje pre krize", ističe se u analizi MONS-a, koju su uradili Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić.Prve međunarodne analize, kako se ističe u analizi MONS-a, ukazuju na to da su zanimanja koja su "imunizovana" od šoka ponude zbog toga što se njihovi radni zadaci mogu u najvećoj meri obavljati od kuće u proseku znatno bolje plaćena u odnosu na ona koja zahtevaju prisustvo zaposlenih na radnom mestu.Autori ovog istraživanja, međutim, napominju da su prognoze u ovom trenutku ekstremno nezahvalne, jer se još ne mogu predvideti ni orijentaciona dužina trajanja ni intenzitet poremećaja globalnih i regionalnih ekonomskih tokova usled pandemije, ali i da stanje na našem tržištu rada neće zavisiti isključivo od stepena oporavka domaće privrede, već i od brzine jenjavanja epidemije i privrednog rasta u zemljama sa kojima imamo najjače ekonomske veze.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram