Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Sindikati će morati da se bore sa "sedam vrsta izazova", poput digitalizacije i robotizacije koje će promeniti sam karakter rada i dovesti do toga da će svi biti "upotrebljiva roba, koja se iznajmljuje i plaća na kratko vreme", upozoreno je na Međunarodnoj konferenciji Sindikata Nezavisnost "Tri decenije iza nas i vreme pred nama".

Cilj je alternativna socijalna ekonomska politika koja bi dovela do dostojanstvenog rada, ocenio je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković.

Sindikatima je, po njegovoj oceni, neophodna platforma koja bi „morala da bude celokupna i zavodljiva“.

„Posle toga ostaje problem mobilizacije, da se ubede ljudi, posle svih proneverenih nada i izneverenih očekivanja, da ima smisla boriti se, da je to ta platforma i da je nose ljudi od integriteta u organizacijama kojima treba verovati“, ocenio je Stojković.

Ako članstvo u sindikatima i građani najviše šanse daju socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju, onda je, kako ističe Stojković, „problem na drugom mestu“.

„To znači da u realnom sektoru nema kolektivnih ugovora, da nemamo adekvatnu pomoć i strategiju u lobiranju, da nismo našli način za zajednički nastup i da živimo u vreme kada svi beže od protesta i štrajkova jer su videli da se ni sa njima ništa naročito ne može. Šta ostaje onome ko pokaže da je ovako nemoćan“, rekao je Stojiljković.

On je rekao da bi sindikati „lako napustili SES (Socijalno ekonomski savet)“ da imaju čime da ga zamene.

Pandemija je, prema rečima predsednika Nezavisnosti, pokazala da je država spremnija da uđe u rizike, ali država treba „da garantuje investicije u zelenu industriju i visoke tehnologije ali i cirkularnu ekonomiju, jer to neće raditi privatni kapital“

Ekspert Instituta za ekonomske nauke Boža Drašković kazao je da se posle 2000. do danas, u ekonomskoj politici Srbije ništa značajno nije promenilo, osim samih aktera i da su sve vlade od tada do danas radile isto što je podrazumevalo lošu zaštitu radnika, temeljenje razvoja na stranim direktnim investicijama, marginalizaciju malih i srednjih preduzeća i poklanjanje prirodnih resursa, navedeno je u saopštenju UGS Nezavisnost.

Istraživač i sociolog Srećko Mihajlović rekao je da poslednjih 30 godina na pitanje o očekivanjima radnici u istraživanjima odgovaraju da su to pristojne plate i bolji standard. Sva su istraživanja, istakao je on, pokazala dva glavna nalaza, a prvi je da su sindikati i radnici u vrzinom kolu.

“Sindikati su nemoćni, a bili bi moćniji kada bi stopa sindikalizovanosti bila veća. S druge strane, radnici bi se učlanili u sindikate, ako bi sindikati bili moćniji. Trenutno imamo situaciju u kojoj vidimo nemoćne i relativno nezainteresovane radnike”, rekao je Mihajlović.

Drugi nalaz je vezi sa iluzijama koje proističu, kako je naglasio, iz stereotipa o socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju.

“Socijalni partneri zaboravljaju da nema dijaloga i pregovora između partnera nejednake snage. Onaj ko je jači diktira uslove i ishod pregovora. U takvoj situaciji imamo fingiranje i pregovora i dijaloga, jer bude kako onaj jači kaže i to se i videlo kada se na SES razgovaralo o minimalcu”, poručio je Mihajlović.

Bonus video – Protest radnika EPS-a – Dosta nam je Grčićeve torture, idemo na posao kao na streljanje

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar