Poreska uprava uveliko "češlja" bankarske devizne račune naših građana koji su ostvarili prihode iz inostranstva radeći na internetu. Kako je objavilo Udruženje radnika na internetu, Poreska uprava je sredinom oktobra od banaka u Srbiji zahtevala da joj do kraja oktobra dostave izveštaje o svim transakcijama na deviznim računima fizičkih lica. Izveštaj obuhvata period od januara 2016. do oktobra 2020. godine.
Ova kontrola Poreske uprave odnosi se na transakcije u kojima je jedan od učesnika iz zemalja sa takozvane liste „jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom“. U prevodu – reč je o poreskim rajevima i listi od 50 zemalja koje se, po Pravilniku nalaze na ovoj listi. Pomenućemo samo neke: Bahami, Maršalska ostrva, Sejšeli…
To, naravno, ne znači da poreznici nisu kontrolisali i prilive iz drugih država.
„Posledica tog zahteva jeste da nas je kontaktiralo šest osoba koje su dobile poziv da se jave Poreskoj upravi radi učešća u postupku kontrole prihoda i obračuna poreza po osnovu uplata iz inostranstva“, kaže za Nova.rs Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu.
Poziv Poreske uprave je tek početak poreske kontrole. Izvesno je, navode u Udruženju, da su ove osobe prihodovale na različite načine – izradom video-igara, objavljivanjem reklama preko platformi Google AdMob i Google AdSense, obradom slika i video-zapisa itd.
Iznosi koje su ove osobe zarađivale na mesečnom nivou kreću se od ispod 1.000 evra, pa do 3000 evra.
Ove osobe su iz različitih mesta u Srbiji i radi se i o različitim bankama.
Ovo udruženje je, podsetimo, pre nedelju dana predalo, u ime frilensera – radnika na interenetu, zahteve ministru finansija Siniši Malom i premijerki Ani Brnabić. Oboje su, kako ističe Pogačar, javno putem nastupa u medijima rekli da su „za pregovore i razgovore“.
„Za proteklih nedelju dana od kako smo dostavili zahteve niko od nadležnih se zvanično nije oglasio. Naši zahtevi su: obustava trenutne naplate i svih budućih postupaka Poreske uprave do okončanja pregovara, a drugi zahtev je da se počne sa pregovorima“, ističe Pogačar.
Najave ministra Malog na tv Pinku da je on „za pregovore“, kao što je i premijerka za tv Hepi rekla da „treba o ovome da se razgovara“, u Udruženju su shvatili kao znak da država i vlast hoće da razgovaraju o tom problemu.
„Suština je da mi želimo da plaćamo porez, samo je pitanje kako i koliko“, ističe Pogačar.
Poziv koji je dobilo šest frilensera koji su se obratili Udruženju pokazuje da Poreska uprava nastavlja dalje sa kontrolom.
„To možemo da tumačimo da država želi u nekom smislu da nas ignoriše, ali naravno da to nećemo dozvoliti i da ćemo insistirati na pregovorima“, naglašava Miran Pogačar.
Država, ističe predsednik Udruženja radnika na internetu, nije primenjivala zakon 20 godina, a sada traži retroaktivnu naplatu poreza.
Ovaj vid poslovanja, kada je reč o porezima, skuplji je od drugih pravnih oblika – i preduzetničkih agencija i društava sa ograničenom odgovornošću.
Ironija je da su ljudi želeli da plate porez na svoje prihode, ali su ih poreznici vraćali sa šaltera.
„Javio nam se jedan građanin koji je uredno Poreskoj upravi prijavio sve prihode ostvarene radom na internetu. On je uredno platio godišnji porez na dohodak na te prihode (u javnosti poznat kao ‘porez na bogate’ , prim. nov.) i nijedan drugi porez nisu mu obračunali rekavi da ne treba da plati ništa drugo“, navodi Pogačar samo jedan primer apsurnih situacija.
Mnogi frilenseri su vraćani sa šaltera kada su u prethodnom periodu pitali na koji način treba da plate porez.
To, naravno – nigde ne postoji napismeno.
„Državi i poreznicima je očigledno u interesu samo da naplate porez i napune praznu budžetsku kasu. Sudbine ljudi, njihovi životi, načini na koji su sticali ovaj novac, ni kako su ga utrošili – nikog se ne tiče“, zaključuje Miran Pogačar.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare