Samo za kamate za prvi deo duga za EXPO i Nacionalni stadion dajemo 700 miliona evra

Fiskalni savet ukazuje da ovaj trošak nije ni konačan jer će za završetak ovog projekta biti potrebno i novo zaduživanje što podrazumeva i dodatne troškove kamata.

U jednom delu ove analize, navodi se, između ostalog, da projekti koji se sprovode mimo standardnih procedura imaju nepovoljnije uslove finansiranja, a naročito oni za koje se uzimaju krediti od poslovnih banaka, prenosi Nova ekonomija.

Pogoršanje uslova zaduživanja za nove investicione projekte imaće ozbiljne budžetske implikacije, piše Fiskalni savet.

Kako se dalje objašnjava u analizi, Srbija je prošla kroz tri faze uzimanja kredita za finansiranje velikih investicionih projekata.

Prva faza se oslanjala na institucionalne kreditore (EIB, EBRD, IBRD) i ona je podrazumevala striktno poštovanje svih regulativa (morale su da se prate rigorozne procedure i nadzor po visokim standardima ovih institucija). Kamatne stope i drugi uslovi ovih kredita bili su veoma povoljni.

Druga faza podrazumeva sklapanje aranžmana s bilateralnim kreditorima. Ona je bila znatno brža, ali su i kamatne stope bile nešto veće.

Do treće faze dolazi sada kada investicioni zamah države više ne mogu da isprate ni bilateralni aranžmani. Krediti za najnovije projekte sve više se zato uzimaju na otvorenom tržištu i oni su ubedljivo najskuplji.

„Ilustrativan primer je finansiranje prvog dela projekta EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom. Država je za te potrebe već izdala osmogodišnje obveznice u vrednosti od 150 milijardi dinara (skoro 1,3 milijardi evra) po kamatnoj stopi od 7 odsto. Samo plaćanje kamate na ove obveznice koštaće poreske obveznike oko 700 miliona evra, što je ogroman trošak“.

Na ekonomske efekte javnih ulaganja znatno utiče i to kako će se oni u budućnosti koristiti i održavati, a u Srbiji se ne vodi dovoljno računa o dugoročnoj rentabilnosti izgrađenih objekata niti o troškovima njihovog budućeg održavanja.

„S tim u vezi, neki projekti poput pominjane fabrike vakcina ili gradnje lokalnih fudbalskih stadiona (Leskovac, Loznica, Zaječar) veoma su upitni usled njihovog nekorišćenja ili veoma ograničene upotrebe. Važno je posebno skrenuti pažnju i na troškove budućeg održavanja izgrađene infrastrukture kojima se takođe ne posvećuje dovoljno pažnje“.

Fiskalni savet skreće pažnju da je regulatorni okvir za selekciju investicionih projekata poslednjih godina dosta unapređen, ali je problem što se ova regulativa u praksi često zaobilazi.

BONUS VIDEO Ko će zaraditi od EXPO - građani ili saradnici vlasti?