Rio Tinto hoće i srpski bakar: Budućnost istoka Srbije možda zavisi od novog direktora

„Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. trenutno ne poseduje dozvole za istraživanja minerala u Srbiji, te u skladu sa tim ne sprovodimo aktivnosti na terenu. Međutim, mi razmatramo sve potencijalne prilike za istraživanje ležišta bakra kako u Srbiji, tako i u širem geografskom regionu. Kao neoperativni partner u saradnji sa kompanijom Zijin Mining učestvujemo u istraživanjima minerala u određenim delovima istočne Srbije,“ navodi se na sajtu kompanije u Srbiji. Grupacija Rio Tinto je u aprilu 2018. godine osnovala Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. kompaniju osnovanu za sprovođenje istraživanja minerala, dok je ranije osnovana Rio Sava Exploration isključivo povezana sa razvojem ležišta Jadar.

Ali napomene iz finansijskog izveštaja Rio Tinto Exploration Dunav iz 2023. godine daju nam drugačiju sliku.

„Društvo se bavi aktivnostima istraživanja mineralnih resursa, a na osnovu odobrenja Ministarstva energetike u nameri da po završetku istraživanja osnuje rudnik“. Ovu informaciju je prvi objavio magazin Forbes u decembru prošle godine.

Lako se može desiti da u narednim godinama Srbija postane pravo malo bojno polje i to globalnih razmera, u trci za srpski bakar. Država, osim strategije da proda stranim investitorima prava na eksploataciju ili cele rudnike, nije se u skroije vreme bavila ključnim resursima u zemlji. Umesto toga na izvozu dobro zarađuju već prisutne rudarske kompanije.

Ostavka i bakarni naslednik

U vezi same ostavke Štausholma, Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da u velikim korporacijama to ništa ne menja stvari, pa ni strategiju. Prema njegovom mišljenju velike firme prave ozbiljne planove na 20 godina, a „ne mi ko mi što pravimo od danas do sutra“.

Rio Tinto je iznenadio investitore prošle nedelje kada je kompanija objavila da će generalni direktor Štausholm podneti ostavku kasnije ove godine nakon što bude imenovan naslednik. Nije naveden razlog za taj potez.

Jedan izvor upoznat sa situacijom rekao je za Rojters da je odbor poslednjih meseci održao sastanke o sukcesiji uz pomoć firme za regrutovanje rukovodilaca MWM Consulting, proveravajući interne kandidate, uključujući Bolda Batara, Sajmona Trota i Džerouma Pekresa, dok je istovremeno tražio i eksterne lidere.

„Sledeća generacija velikih rudarskih lidera moraće biti agresivnija od prethodne. Ima manje bakra i moraće da preuzmu veće rizike da bi ga dobili“, rekla je Rojtersu jedna osoba koja se bavi konsultacijama za imenovanja visokih rukovodilaca u industriji.

Rudarski gigant je usred promene generalnog direktora u kritičnom trenutku, jer je potraga za bakrom ključna zbog potražnje za njegovom upotrebom u višestrukim tehnologijama, uključujući veštačku inteligenciju i prelazak na čistu energiju, prenosi Rojters.

Bakar je ključan

Profesor Savić kaže i da je nedavno otkrivena nova količina bakra i zlata u blizini Čukaru Peki rudnika u Boru koji vode kinezi. Prema izveštajima medija Ziđin Majning Grupa objavila je da je otkrila ukupno identifikovane rezerve bakra iznose 2,81 milion tona sa prosečnim sadržajem od 1,87 odsto, dok rezerve zlata iznose 92 tone sa prosečnim sadržajem od 0,61 grama po toni sirove rude. Takođe postoji i „značajan potencijal za dalja geološka istraživanja“. Za sada nije jasno da li je Rio Tinto deo ovog projekta sa Ziđinom, jer je prema pisanju Nedeljnika, novootvorena firma Malka Golaja Mining 95 odsto u vlasništvu Ziđin Majning, dok je suvlasnik sa pet odsto kapitala kineska kompanija Sino-Zijin Resources, koja je u okviru Ziđin grupe zadužena za geološka istraživanja.

S obzirom da je opšta potraga za bakrom, a da ga u Srbiji očigledno ima, nije isključeno da se Rio Tinto neki način uključi u ove operacije u regionu.

Fitch agencija je u martu promenila prognozu za cenu bakara za ovu godinu sa 8.500 na 8.800 dolara po toni. Trenutno se bakar kreće oko 9.492,7 dolara po toni na svestkim berzama sirovina.

„Pretpostavke o povećanoj ceni bakra za period 2025-2027. odražavaju čvrsto uravnoteženo globalno tržište bakra na kraći i srednji rok zbog i dalje rastuće potražnje iz Kine, iako je tempo rasta usporen na 2-3 odsto godišnje, sa 7 odsto u 2023. godini. Potrošnja rafinisanog bakra u Kini čini skoro 60 odsto globalne potražnje. SAD preispituju svoje strategije energetske tranzicije, što može povećati regionalne razlike“, kažu ekonomisti Fiča.

Predsednik SAD Donald Tramp je uveo i carinske tarife za bakar u maju, pa nije isključeno da će ove cene imati još jednu korekciju u ovoj godini.

„Postoje ti retki metali oko kojih se sada otima svet i koji će biti sve bitniji u budućnosti. Ali postoje i ti klasični, bakar je jedan od njih. Sa metalim koji se tako dugo koriste, oni nikada neće proći, mogu biti samo manje ili više interesatni i to se vidi po ceni. Srbija je imala 1988. godine 140 000 tona proizvodnje bakra i cena je tada bila oko 11.000 – 11.500 evra“, podseća Savić.

U Srbiji će se najverovatnije i voditi bitka oko bakra i to svetskih razmera, a pitanje je ko će nastaviti da kopa i izvozi ovdašnji bakar – Kinezi ili australijsko-britanski konzorcijum.

***