RGZ: Šta je Katastar uradio sa kreditom Svetske banke?

Uvođenje sistema masovne procene vrednosti nekretnina deo je projekta Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji se finansira iz kredita Svetske banke od 66,9 miliona dolara, a koji je odobren davne 2015. godine.

O masovnoj proceni se izveštavalo šturo ili nimalo sve do juna tekuće godine, mesec i po dana pred zvanični završetak „Projekta unapređenja zemljišne administracije“, a u iščekivanju nove pozajmice kojom bi Katastar nastavio da unapređuje svoje servise, piše Nova ekonomija.

Upućeni u razgovoru za Novu ekonomiju iznose bojazan da je ovo još jedan u nizu projekata koje je RGZ finansirao pozajmicom Svetske banke, koji nije sproveden u urednim rokovima – ali u kojima je novac uredno potrošen.

Dodatno, oni ukazuju da rezultata projekta, barem u segmentu koji se tiče masovnih procena – nema. Konkretno, da on ne daje dovoljno kvalitetne podatke, zbog čega je "neupotrebljiv".

Spuštanje lopte?

Prvo je, 12. juna, RGZ na svojim kanalima objavio da su "procenili vrednost svih stanova u Srbiji", da su tu informaciju učinili dostupnom za sve profesionalne korisnike, a da će ti podaci uskoro biti dostupni "i za sve građane Srbije, potpuno besplatno".

Onda je 17. juna na TV Hepi i Darko Vučetić, pomoćnik direktora Sektora za razvoj i inovacije RGZ-a, ponovio da je obavljena procena koja će građanima, za početak, biti dostupna preko profesionalnih korisnika sistema Katastra. Tada je najavio i da će svi zainteresovani građani moći da provere vrednost svoje imovine "za par dana".

U trenutku odlaska ovog teksta u štampu, 25. avgusta, ova funkcija i dalje nije dostupna „običnim“ građanima, već samo profesionalcima koji su se prijavili putem RGZ-ovog Portala digitalnih usluga.

Deo ovih profesionalaca je u međuvremenu krenuo da se buni. Predstavnici licenciranih procenitelja vrednosti nekretnina i sudskih veštaka, po zakonu jedinih ovlašćenih lica za iznošenje zvaničnih mišljenja o pojedinačnim nepokretnostima, izneli su prvo direktno Katastru, pa Svetskoj banci, na kraju i javnosti sumnje u tačnost podataka koji su njima u međuvremenu postali dostupni.

Čemu onda služi, a pritom i ne radi?

Već 1. avgusta, Katastar je saopštio da njihovi prethodni javni istupi nisu skroz precizni, odnosno da postoje razlike između sistema masovne procene i pojedinačne procene, koju obavljaju licencirani procenitelji.

"Masovna procena može biti manje precizna od pojedinačne procene jer ne uzima u obzir sve specifične karakteristike svake pojedinačne nepokretnosti… Pojedinačna procena se koristi za svrhe kao što su kupovina i prodaja nekretnina, sudski sporovi, osiguranje, hipotekarni zajmovi i drugo", navodi se u saopštenju. Još jedna predstavnica katastra, Vanja Šimunić, dodatno je pojasnila za Studio B da se masovna od individualne procene razlikuje za 'jedan do dva odsto', odnosno da je dovoljna precizna.

Ovi poslednji nastupi su, deluje, bili iznuđeno rešenje. Možda važnije od cena koje sistem "izbacuje" jeste sam proces njegovog nastanka. Naime, iako se predstavnici Katastra hvale koristima koje će tržište nekretnina imati od veće transparentnosti, i pozivaju građane da sistem isprobaju, on i dalje nije dostupan. Građanima nije dostupno ni video-uputstvo za njegovu upotrebu, iako su oni u TV emisijama takođe pozivani da ga odgledaju "ako imaju nedoumice kako se koristi".

Kada "kliknete“ na link za informacije o RGZ indeksima, koji su nusproizvod sistema masovne procene, dolazite na nepostojeću stranicu („greška 404“, za digitalno pismenije). Za slučaj da autor ovog teksta ipak nije dovoljno vešt u snalaženju na portalima Katastra, imamo i zvaničnu procenu Svetske banke, koja je 30. jula objavila da je RGZ dobio novi kredit od 32,5 miliona dolara za razvijanje (između ostalog) i sistema masovne procene nepokretnosti.

U dokumentu koji se bavi „zatečenim stanjem“ – neophodnim kako bi se procenilo šta je potrebno uraditi za postizanje ciljeva upravo odobrenog „Drugog projekta unapređenja zemljišne administracije“ – piše da onlajn pristup podacima za građane, profesionalce, biznise i lokalne samouprave „nije javno dostupan“, a da se indeksi cena stambenih nepokretnosti ne objavljuju kvartalno (oba podatka zaključno sa julom).

Iako je projekat prošao reviziju Svetske banke, postoji delimično neslaganje u planovima za prvi i „zatečenom stanju“ za drugi projekat. Konkretno, u proveri prvog (iz decembra 2023. godine) piše da su modeli za masovnu procenu „razvijeni, testirani i verifikovani (za) stanove, poljoprivredna zemljišta, jednoporodične stanove i poslovne objekte“, a da je cilj da se do kraja projekta oni počnu primenjivati u barem pet lokalnih samouprava. Dakle, sistem postoji, samo nije zaživeo, a sad je za to potrebno još novca, iako je prethodnim zajmom to već trebalo da bude namireno.

Da masovna procena nije ni blizu spremna ukazuje upravo nova kreditna linija Svetske banke – jer su ogromna sredstva ponovo namenjena za razvoj sistema koji, na papiru, postoji.

Na pitanje domaćoj kancelariji Svetske banke, konkretno kako ocenjuju uspeh prvog "Projekta unapređenja zemljišne administracije", da li su svi zacrtani ciljevi postignuti, da li bi (po pravilnicima Svetske banke) neispunjenje nekog od tih indikatora predstavljalo otežavajuću okolnost za dalje finansiranje, odgovora nema do zaključenja ovog broja.

Opširnije o tome pročitajte na ovom LINKU.

BONUS VIDEO: Stigao je porez na nekretnine