Reljanović: Posledice po radnike će biti teže nego 2008.

U serijalu Kvaka 23, on je u razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić ocenio da vlast gaji "servilan odnos prema krupnom kapitalu".Prema njegovom uverenju, finansijski paket države usmeren je, pre svega, ka poslodavcima, a mnogo manje prema radnicima ili malim preduzećima.Reljanović ističe da su heroji krize, "ne samo medicinski radnici, već i oni u proizvodnji i logistici, zbog kojih imamo snabdevenost u samoposlagama".Oni se, kako je napomenuo, često izlažu riziku, jer "rade u uslovima koji nisu u skladu za propisanim bezbednosnim merama".Osvrćući se na paket ekonomskih mera koje je donela država, Reljanović je predočio da "ne gađa one kojima je pomoć najpotrebnija".Kako je ukazao, te mere su neselektivne, jer "podjednako targetiraju velike kompanije i mala preduzeća, kao i radnike koji imaju velika primanja i one sa niskim platama"."Nije logično da preduzeća koja odlično posluju, možda sada čak i bolje nego pre vanrednog stanja, na isti način mogu da budu korisnici pomoći kao i preduzeća koja su u potpunosti obustavila rad i čiji je opstanak u ovim okolnostima ozbiljno ugrožen", rekao je Reljanović."Servilnost države prema krupnom kapitalu, što je politika koja traje svih ovih godina", on objašnjava "fokusom vlasti da održi najopštiju dogmu kako mi moramo da izgledamo dobro iz ugla potencijalnih investitora".Kao deo te dogme, Reljanović je označio i uverenje države da će "iskustva investitora u Srbiji danas biti podsticaj da se izvučemo iz ove situacije, uz nove investicije".Prema njegovom tumačenju, "to je paradigma takozvane trke do dna, gde vi konstantno morate da udovoljavate potrebama kapitala, da biste privlačili novi kapital".On je, pri tome, pomenuo slučajeve stranih investitora, poput Jure, koji čak ni u ovim uslovima nisu poštovali propisane mere, što je utvrdila i inspekcija.Zahtevali su od radnika prisustvo na poslu, što govori o pasivnoj ulozi države i poslodavcu koji može da se ponaša kako želi, konstatovao je Reljanović.Nezaposlenost će biti veća nego 2008. godineUpitan o posledicama krize na očuvanje radnih mesta, on se pozvao na podatak portala Infostud, prema čijem istraživanju je već 12 odsto radnika ostalo bez posla.Iako uzroci ove krize i one iz 2008. godine nisu isti, Reljanović ima utisak da će posledice po "nezaposlenost, odnosno smanjenje zaposlenosti, sada biti teže".Kako je precizirao, "dugoročno će biti komplikovanije povratiti radna mesta koja su nestala, a izlazak iz krize teži"."Ove prve procene govore da bismo mogli imati više nezaposlenih za nekih par meseci, nego što smo imali 2008. godine, kada je, posle devedesetih, bio najveći evidentirani broj zvanično nezaposlenih", napomenuo je Reljanović.Komentarišući stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića da država ne može da naredi privatnicima da nekog ne otpuste i da je to kapitalizam, on je rekao da država, kada pomaže kapitalu, "unosi elemente socijalizma u svoje delovanje".Kada, međutim, "treba pomoći radnicima, onda se poziva na kapitalizam", ocenio je Reljanović i podsetio da su prva "masovna otpuštanja bila vezana za nedelju pre proglašenja vanrednog stanja".Država mogla da spreči kolektivna otpuštanjaDržava je, prema njegovom mišljenju, pre donošenja Uredbe o radu poslodavaca za vreme vanrednog stanja mogla da spreči kolektivna otpuštanja.Pre svega, "pooštravanjem uslova i angažovanjem inspekcije rada u većem obimu, umesto što imamo umrtvljenu i pasivnu inspekciju za čije intervencije čujemo tek povremeno", rekao je Reljanović.Odluku o davanju po 100 evra svakom punoletnom građaninu, on vidi kao "neku vrstu populizma u predizbornoj kampanji koja se vodi".Kako je ocenio, "100 evra neće spasiti one koji su ostali bez posla, niti će značiti mnogo onima koji su zadržali posao, a imaju prosečne ili više plate"."Fokus je potpuno promašen. Potrošiće se veliki novac bez efekta i bez razmišljanja o porodicama sa više dece koje imaju i veće potrebe, socijalno ugroženima i penzionerima, koji su bili radno angažovani, a sada ne mogu da ostvare to radno angažovanje", rekao je Reljanović.Anticipirajući socijalne efekte krize, on je prognoziraao da ćemo, "kao siromašno društvo, biti u još većem siromaštvu".Podsetio je da, "pored ljudi koji žive ispod apsolutne granice siromaštva, u Srbiji ima još oko 1,5 miliona ljudi na samoj toj granici"."Svako iz te grupe ko izgubi posao ili mu se smanji plata, ili radno vreme, biće gurnut ispod granice siromaštva", što znaći "da ćemo imati još siromašniju državu", objasnio je Reljanović.Ističući da su pojedine "mere države racionalne", on je uočio činjenicu da, s druge strane, podrazumevaju i nova zaduživanja.To znaći da će biti "manje novca za investicije, manje novca za socijalna davanja i manje novca za javne službe, a to će dalje oslabiti državu i različite funkcije države kao takve", upozorio je Reljanović.Za razliku od nekih drugih zemalja, on je ponovio da "ovde radnici nisu u fokusu države, već poslodavci", kojima će mere države biti jednako dostupne."Bez obzira da li se bave distribucijom hrane ili sredstava koja su danas u masovnoj upotrebi, jer će upravo takve firme iz krize izaći sa mnogo većim prometom nego ranije", ukazuje Reljanović.Zaštitna i socijalna uloga države odumiru - zdravstvo godinama zanemarivanoPrema njegovom viđenju, "zaštitna i socijalna uloga države odumiru i to se vidi posebno danas na zdravstvu"."Zdravstvo je godinama zanemerivano, jer su ulaganja išla isključivo u infrastrukturu, a najmanje je ulagano u ljudske resurse", ocenio je Reljanović.Podsetio je i na "vrlo štetan ugovor sa Nemačkom koji nas je lišio većeg broja radnika u zdravstvu"."Država sada preuzima zdravstvenu brigu o građanima, jer je u pitanju biolški opstanak", ali je, prema njegovom mišljenju, "i ta uloga selektivna".Resursi privatnih bolnica za zbrinjavanje obolelih uopšte se ne koriste, umesto, na primer Sajma", primetio je Reljanović.Njemu se čini da će, posle krize, sve biti vraćeno na staro i da će se politika voditi kao i do sada.