0
Refinansirajući krediti su bankarski proizvod koji koriste mnogi građani i to uglavnom u dva slučaja – kada žele da uzmu drugi, povoljniji kredit ili jednostavno nisu u mogućnosti da ispune postojeće obaveze prema banci i kada im je potreban dodatni novac. U oba slučaja treba biti na oprezu, jer u suprotnom preti začarni krug refinansiranja i besomučnih troškova.
Kako za Nova.rs objašnjava Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“, ovaj kredit građani mogu uzeti kako bi došli do povoljnijeg kredita od onog koji imaju u datom trenutku i kako bi ispunili obaveze prema banci koje eventualno nisu u mogućnosti da isplate.
Pročitajte još:
„Recimo, ako je neko pre nekoliko godina uzeo kredit sa kamatom od 15 odsto, a sada je dostupan neki sa kamatom od 10 odsto, on uz pomoć refinansiranja može da dobije taj sa nižom kamatom i tako pod boljim uslovima ispuni svoje obaveze prema banci“, navodi Gavrilović.
Druga opcija u kojoj refinansiranje kredita može biti od pomoći jeste kada je građanima potreban dodatni novac.
„Ako je neko inicijalno uzeo kredit od 300.000 dinara, otplatio 200.000, a shvati da mu treba dodatnih 100.000, on može da traži refinansiranje tog kredita, dobije ponovo 300.000 i tehnički kreće ispočetka sa otplatom“, objašnjava Gavrilović.
Prema rečima Dušana Uzelca, urednika portala Kamatica, da bi građani saznali li im se refinansirajući kredit isplati, treba pre svega da znaju da računaju, kako bi došli do odgovora koliko im opterećenje predstavlja trenutni kredit koji imaju.
„Dodatno, o tome treba misliti na vreme, i tri meseca ranije, a ne kada smo već u problemu. Ljudi često u probleme sa kreditima i finansijama upadaju jer kasno razmišljaju“, ističe Uzelac za Nova.rs.
Cilj je, dodaje, da građani uzmu alat, a kredit je upravo to, koji će im pomoći da problem reše, a ne da se stvori novi.
„A ako se desi da uđete u začarani krug konstantnog refinansiranja kredita, definitivno je vreme da preispitate svoje finansijske navike“, zaključuje Uzelac.
„Kada je reč o tome da li su refinansirajući krediti skupi ili jeftini, nemojte razmišljati da kupujete nešto kako bi prodavac što manje zaradio, to ne radite ni kada kupujete cipele. Razmišljajte o tome da li je vama u tom trenutku taj kredit potreban i isplativ“, navodi Uzelac.
Refinansirajući krediti ne pokrivaju samo dugovanja po liniji već postojećih kredita, već i kreditne kartice i dozvoljeni minus, a banke trenutno nude refinansirajuće kredite i sa fiksnom i sa promenljivom kamatnom stopom. Kod onih sa promenljivom, kamata se kreće oko 12-13 odsto, dok su fiksne kamatne stope veće.
Udruženje banaka Srbije za Nova.rs je navelo neke korisne savete za one koji žele da apliciraju za kredit za refinansiranje.
Najpre, neophodno je prikupiti dovoljno informacija o uslovima kod različitih banaka. Neophodno je i da građani provere isplativost refinansiranja kredita poređenjem postojećeg zaduženja i zaduženja koje bi preuzeli u slučaju zaključenja kredita za refinansiranje.
„Kada klijent odluči kod koje banke će aplicirati za kredit za refinansiranje, procedura odobravanja kao i kompletan postupak refinansiranja postojećih obaveza, kod jedne ili više
banaka, odvijaće se po strogu utvrđenom hodogramu koji je u formi Instrukcije propisala NBS. Instrukcijom, koju su banke dužne da primenjuju od 1. jula 2021. godine, je omogućeno korisnicima da sve svoje kreditne obaveze u banci refinansiraju brzo i jednostavno, bez odlaska u banku kod koje žele da zatvore svoje kreditne obaveze i bez rizika da te obaveze ne budu otplaćene“, navode iz UBS.
Dodaju da je dovoljno da korisnik samo jednom ode u banku kod koje je pronašao odgovarajući kredit za refinansiranje i da na taj način zatvori obaveze kod prethodne ili prethodnih banaka.
Takođe, svu komunikaciju s bankom čiji kredit korisnik želi da refinansira na sebe preuzima ona banka kod koje korisnik uzima kredit za refinansiranje.
„Pritom, banke ne mogu korisniku da naplate bilo kakve dodatne naknade ili troškove u vezi sa ovim obavezama. Na ovaj način svim korisnicima koji žele da svoje postojeće kreditne obaveze smanje, odnosno da umanje cenu svojih kredita, omogućena je transparentnost, ali i odgovarajući komoditet, jer sve aktivnosti s tim u vezi, banke preuzimaju na sebe“, zaključuju iz UBS.
BONUS VIDEO Ko ne mora, neka se kloni novih kredita
