Reagovanje kompanije "Rio Tinto" na tekst objavljen na portalu Nova.rs

Reagovanje prenosimo u celosti:

"Portal Nova S objavio je 27. jula članak ’Kako su struka i ljudi iz Jadra u svega par rečenica uništili botovanje naprednjaka i priču da kopanje litijuma nije štetno’ u kome su izneti brojni netačni, paušalni i sa aspekta zdravlja ljudi, opasni navodi koji se odnose na Projekat „Jadar“. Kompanija „Rio Tinto“ prinuđena je da reaguje i u potpunosti odbaci ove neosnovane navode. Kompanija „Rio Tinto“ posebno upućuje oštar protest Novoj S koja senzacionalističkim naslovima, neosnovane i naučno neutemeljene navode plasirane na društvenim mrežama promoviše kao naučno dokazane činjenice.

Nacrti studija o uticaju na životnu sredinu za Projekat „Jadar“ koji pokazuju da se projekat može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine, a koji su zasnovani na istraživanjima koja su tokom šest godina sprovodili timovi od više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta, geolog Branislav Božović iz Nacionalne ekološke organizacije bez ikakvih naučno utemeljenih argumenata naziva „šarenom lažom za decu“.

Navod Božovića da nigde u inostranstvu „ne postoji takva vrsta rudnika i iskopa“ sam po sebi, iz naučne perspektive ne znači ništa. Bezbednost nekog projekta se sa naučnog stanovišta ne utvrđuje sa aspekta da li nešto u istom obliku postoji na nekom drugom mestu, naročito imajući u vidu da je svako ležište jedinstveno, kao i svaki proces prerade. Što se konkretne tehnologije otvaranja rudnika tiče, u pitanju je klasična podzemna eksploatacija rude, a podzemnih rudnika ima nekoliko desetina, samo u Srbiji.

Određene tehnologije koje bi se koristile u okviru Projekta „Jadar“ kao što su na primer tehnologije prečišćavanja vode (reverzna osmoza i ultrafiltracija) su standardne tehnologije, koje delom ili kompletno koristi svako industrijsko ili gradsko postrojenje za preradu vode, pa čak i privatne kuće. Činjenica je da je metoda ultrafiltracija predstavljena sredinom 20. veka od kada je i u kontinuiranoj primeni. Koncept reverzne osmoze takođe je prvi put predstavljen 1950-ih godina, a tehnologija jonske izmene razvijena je još početkom 20. veka. Dakle, moguće ih je videti u različitim oblicima širom sveta. Značajan deo sveta se upravo zahvaljujući tim tehnologijama snabdeva pijaćom vodom već decenijama. Na primer, postrojenja na bazi reverzne osmoze se koriste za prečišćavanje morske vode u pijaću, što je praksa širom Australije, Azije, Afrike, Severne i Južne Amerike.

Božović prećutkuje ili ne zna da se samo u zemljama Evropske unije intenzivno radi na realizaciji više od 20 litijumskih projekata i da se u zemljama kao što su Austrija, Finska, Francuska, Nemačka, Češka otvaranje prvih rudnika litijuma očekuje u narednim godinama, svakako do kraja ove decenije. U pitanju su rudnici litijuma iz čvrstih stena, koji su po tehnologiji uporedivi sa Projektom „Jadar“. Otvaranje prvog rudnika litijuma u Austriji i to u naseljenoj zoni austrijskih Alpa koja pripada području Natura 2000, očekuje se do 2026. godine, značajno ranije nego što se očekuje otvaranje rudnika u Jadru.

Navod da je „specifična težina litijuma manja od vode, što znači da on pliva po pukotinskim površinama“ možda ima nekakvu težinu sa aspekta širenja lažnih vesti na društvenim mrežama ili putem medija, ali ne i sa naučnog aspekta, posebno ne u kontekstu Projekta „Jadar“. Kompanija Rio Tinto poziva Božovića da na naučno utemeljen način pokuša da javnosti objasni šta je ovim hteo da kaže.

Navod da se „uz pomoć sumporne kiseline vrši takozvano izluživanje litijuma pomoću sumporne kiseline i onda se on na površini, u pogonu prerađuje, nakon čega se ostala voda odvaja“ možda delimično nije sporan sa naučne strane, ali je veoma sporan navod da „ne postoji mogućnost zaštite od zagađenja kod ovakvih projekata“, za šta Božović ne iznosi nikakav naučno utemeljen argument.

Projekat „Jadar” neće ispuštati sumpornu kiselinu niti u vazduh, niti u zemljište, niti u vodu. Tokom procesa prerade rude, sumporna kiselina se koristi u zatvorenim rezervoarima za rastvaranje rude kako bi se dobila tečnost bogata litijumom i borom. Proces se odvija na niskoj temperaturi (90 °C), daleko ispod tačke ključanja sumporne kiseline. Tokom tog procesa oslobađaju se otpadni gasovi koji potencijalno mogu da sadrže ugljen-dioksid (CO2), vodenu paru i tragove sumporne kiseline. Koristili bi se i skruber filteri, koji sakupljaju otpadne gasove kako se ne bi oslobađali u atmosferu. Ovi filteri su proverena tehnologija, koja se koristi više od 50 godina za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih industrijskih gasova i mogu se videti i u domaćim industrijskim postrojenjima. To znači da je proces pažljivo dizajniran kako bi se sprečilo ispuštanje sumporne kiseline u bilo kom obliku.

Božović u članku na neodgovoran i naučno neutemeljen način pominje i navodno zagađenje teškim metalima. Projekat „Jadar" može i mora biti realizovan jedino uz apsolutno poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine Republike Srbije i Evropske unije. Osmišljen je tako da od samog početka svaki uticaj na podzemne i površinske vode, zemlju i vazduh svede na najmanju moguću meru koristeći najsavremenije inženjerske metode i strogo se pridržavajući domaćih i evropskih propisa. Nacrti studije uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“, koji su javno dostupni, nedvosmisleno pokazuju da se projekat „Jadar“ može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših standarda životne sredine. Sve studije uticaja na životnu sredinu koje smo sproveli uključuju rigorozne procene zdravstvenih rizika, i svi naši planovi su u skladu sa međunarodnim i domaćim propisima o zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine.

Pozivamo Božovića, ako ima dokaze za svoje navode koje iznosi u javnost putem medija i društvenih mreža, da ih detaljno argumentuje na naučan način ili da se, imajući u vidu ozbiljnost svojih tvrdnji, obrati nadležnim institucijama.

Širenje netačnih informacija i neosnovanih optužbi shvatamo ozbiljno i koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili reputaciju kompanije," navodi se u reagovanju "Rio Tinta".