Rad po korona pravilima: Inspekcija kontroliše poslodavce

Gostujući u Jutarnjem programu RTS, direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović kaže da je u utorak počela kontrola Plana primene mera za sprečavanje pojave i širenje epidemije."Obaveza poslodavca je bila na osnovu Pravilnika, koji je na sajtu Ministarstva za rad već istaknut, i planu priprema, i ono što smo našli na terenu je dosta povoljno", kaže Đurović.Prema njegovim rečima, izvršeno je 430 nadzora i 386 poslodavaca je radilo onako kako je predviđeno, odnosno imali su plan privremenih mera. Sa pripremom plana 40 poslodavaca nije ni počelo da radi, a četiri poslodavca su bila u fazi izrade plana.Direktor Inspektorata za rad naglašava da su poslodavcima koji nisu započeli plan privremenih mera dali kratke rokove tri do pet dana da to urade. Već iduće nedelje inspektori će ići u kontrolu ponovo. Posle toga kod onih koji nisu ništa uradili preduzimaće se mere koje su zakonom predviđene.Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne nije predviđena kaznena mera ali su Zakonom o bezbednosti zdravlja na radu predviđene kazne.Kazne previđene Zakonom o bezbednosti zdravlja na raduTako je kazna za poslodavce koji ne poštuju i drastično krše mere bezbednosti od 800.000 do milion dinara. Za privatne preduzetnike kazna je od 400.000 do 500.000 dinara, za direktora previđena je kazna od 40.000 do 50.000 dinara, za lice za bezbednost zdravlja na radu je kazna od 20.000 do 50.000 i prvi put je uvedeno da je i zaposleni odgovoran za nepridržavanje mera i kazna je od 10.000 do 20.000 dinara.Inspektori sada proveravaju i poslodavce, da li se pridržavaju svog dela obaveza iz pravilnika ali jednako i zaposlene. Ako pravilnik postoji on mora da se primenjuje."Poslodavci su u obavezi na osnovu tog pravilnika da urade dodatni akt, odnosno da u aktu o proceni rizika urade aneks koji pokriva šta je pravilnik prevideo. U pravilniku u članu 5. je previđeno šta sve poslodavac treba da ima i pravilnik tačno određuje koje su obaveze poslodavca, lica za bezbednost zdravlja na radu i zaposlenog. Svi imaju obavezu i svi mogu biti kažnjeni", ističe Đurović.

Praksa je pokazala, iako je najavljivano da taj pravilnik nije novi namet poslodavcima, u smislu većih novčanih izdataka, da postoje sjajni primeri gde su agencije koje pokrivaju poslodavce radile to bespaltno ali je bilo i onih agencija koje su unovčavale sve ono što je bilo vezano za izradu plana.Pravilnik Ministarstva dovoljna formula za poslodavcePravilnik koji je Ministarstvo za rad izradilo je dovoljna formula na osnovu koje svaki poslodavac može da, ako ima lice za bezbednost zdravlja na radu, može pravilnik u kratkom roku da prilagodi novonastaloj situaciji u svojoj firmi.To je moglo da radi i neko drugo lice ali veliki broj firmi koriste agencije koje pokrivaju bezbednost zdravlja na radu."Povratnu informaciju koju imamo sa terena, prilikom vršenja nadzora, poslodavci su se jako pohvalno izjasnili da su imali mogućnost da na sajtu ministarstva nađu pravilnik i plan privremenih mera i dobar deo je koristio sve to", kaže direktor Inspektorata za rad.Ono što mora da radi poslodavac je da omogući zaposlenom da ima instrukcije i uputstvo kako da se ponaša, da vrši kontrolu temperature, kontrolu primene zaštitne maske, da propiše kako da se zaposleni ponaša u slučaju da postoji zaraženo lice, kakva je procedura prijavljivanja, ako je neko u porodic, ili je bio u kontaktu zaražen.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram