Jelica Putniković, osnivač i glavni i odgovorni urednik portala "Energija Balkana", kaže za RTS da zabrana uvoza ruske nafte plaši analitičare, jer je već primetan manjak dizela u Evropi. "Političari govore jedno, za govornicom može svašta da se kaže, a kada se vrate kući ili kada donose odluke u svojim državama kako će se i šta raditi, ekonomija je najbitnija i tu se zaboravi na zaštitu životne sredine", ukazuje Putnikovićeva.
Jelica Putniković je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavila da je nafta malo poskupela i da je na Londonskoj berzi cena nafte juče bila oko 86 dolara, u SAD oko 80.
„Otvaranje Kine je na neki način podstaklo da cene skaču. Berzanske cene su vrlo podložne promenama zbog ekonomskih dešavanja i raznoraznih izjava, ali se približava i 5. i 6. februar, kada treba da stupi zabrana uvoza iz Rusije naftnih derivata. To malo plaši analitičare, jer je već primetan manjak dizela u Evropi. Zemlje koje uvoze rusku naftu i prerađuju je u svojim rafinerijama povećale su izvoz ka Evropi. Sve to kad se spoji doprinelo je malom poskupljenju“, navodi Putnikovićeva.
I ova godina je počela sa prognozama – sigurno će doći nafta od 100 dolara za barel. „Mislim da je to nešto što malo izaziva poskupljenja i kad nisu neophodna, jer recesija je i dalje ono što plaši svetsku ekonomiju“, ukazuje Putnikovićeva.
Prema njenim rečima, Kazahstan će preko „Družbe“ isporučiti naftu Nemačkoj i to će se sigurno dogoditi.
„Kazahstan kao bivša sovjetska republika ima te tranzitne puteve koji su građeni u vreme Sovjetskog Saveza. Oni nemaju drugi naftovod. Koliko god evropski i nemački političari pričali da bi trebalo da se prestaje sa kupovinom ruskih energenata, oni će zažmuriti jer nismo sigurni da li će u toj nafti biti samo kazahstanska ili će doći i ruska nafta. I Amerika, kad joj treba, kupuje i naftu i derivate. Velike sile koje neće da ugroze svoju ekonomiju sklone su da zažmure, okrenu glavu na drugu stranu, nađu modalitet, a koje crno zlato je u cevima teško će neko moći da otkrije“, napominje Putnikovićeva.
Svima su, dodaje, od kada je krenula kriza, puna usta energetike, o potrebi orijentacije na zelenu energetiku, međutim, činjenice su drugačije.
„Nemačka je upalila konzervirane termoelektrane na ugalj. Zeleni sad protestuju u Nemačkoj zbog otvaranja jednog površinskog kopa uglja. Političari govore jedno, za govornicom može svašta da se kaže, a kada se vrate kući ili kada donose odluke u svojim državama kako će se i šta raditi, ekonomija je najbitnija i tu se zaboravi na zaštitu životne sredine“, ističe Putnikovićeva.
Nemački kancelar Olaf Šolc je u sredu rekao da je Nemačka snabdevena energijom za ovu zimu.
„Oni jesu uspeli da napune skladišta zahvaljujući ruskom gasu. Podsetiću da je čak i Kina preprodavala evropskim potrošačima između ostalog ruski gas i američki gas koji je stizao tankerima pre početka zime. Pitanje je koliko će do kraja zime biti potrošeno gasa iz skladišta. Analitičari kažu da će se za narednu zimu teško napuniti skladišta bez ruskog gasa koji stiže gasovodima“, navodi Putnikovićeva.
Kaže da deklarativna orijentacija ka zelenim izvorima i dalje stoji.
„Obnovljivi još ne mogu da preuzmu totalno snabdevanje i građana i privrede električnom energijom. I dalje nisu pouzdani, a tehnološki još nije rešeno skladištenje električne energije u nekim velikim baterijskim skladištima. Jesu pojeftinili obnovljivi izvori energije, ali to još ne može da zadovolji kompletnu potražnju za energijom, jer u 21. veku imamo ogroman rast potražnje za energijom. Zelena energija, ako se ne bude rešilo pitanje skladištenja, ići se na verovatno na to da kupac bude proizvođač, da i domaćinstva i kompanije stave solarne panele na svoje krovove. Možda je sad jedna tranzicija u orijentaciji obnovljivim izvorima. Imamo orijentaciju da se ljudi nauče da budu ne samo potrošači nego i proizvođači“, napominje Putnikovićeva.
Dodaje da se priča o biogasu, ali je u realizaciji zapostavljen.
„Suštinski, kriza je pokazala da sve nacionalne privrede brinu pre svega o sebi, pa tek onda o komšijama“, navodi Putnikovićeva.
Kod nas je zaživeo sistem kupac-proizvođač, koji je definisan Zakonom, ali je potrebno unaprediti zakonska rešenja.
„Osnovni problem je što ministarstva finansija i energetike nisu bila usklađena. Ministarstvo finansija je išlo na to da se što više napuni budžet, a građani koji su se odlučili da stave solarne panele suočili su se s tim da plaćaju veći porez. To se mora što pre rešiti. Ima stručnjaka koji kažu da treba preispitati ceo taj koncept, da se treba insistirati na još nekim izmenama da mali proizvođači budu motivisani i da ne bi bio ugrožen energetski sistem, distribucija“, ukazuje Putnikovićeva.
Navodi da se akcidenti dešavaju.
„Dobra stvar je što su ekipe koje zbrinjavaju takve situacije uigrane. Mazut je vožen u jednu gradsku toplanu, to je energent koji se više ne proizvodi u rafineriji Pančevo. Evropa zabranjuje korišćenje mazuta. Morali smo da mu se vratimo, jer u nekim toplanama nismo uspeli da ga izbacimo iz potrošnje, jer se nije prešlo na gas, biogoriva, pelete ili biomasu. To je ono gde bi trebalo da se ide u budućem razvoju toplana, da gorivo bude ekološko“, ističe Putnikovićeva.
***
BONUS VIDEO – Ista cena i bez ruske nafte?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar