Zoran Drobnjak Foto:Vesna Lalić

Javno preduzeće Putevi Srbije je gotovo pola milijarde evra u toku 2018. i 2019. godine potrošilo sa greškama i nepravilnostima u primeni ili uopšte preskačući Zakon o javnim nabavkama, piše "Nova ekonomija". To preduzeće, prema nalazima držvnih revizora, uopšte nema dokumentaciju o tome kako je utvrdjivalo procenjenu vrednost javnih nabavki u vrednosti od 7,18 milijardi dinara, što je važan korak u procesu nabavki koji obezbedjuje da se ne uzimaju prenaduvane ponude.

Za 30 postupaka javnih nabavki u vrednosti od šest milijardi dinara nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, najčešće zato što te nabavke nije uopšte ni bilo u planu nabavki. Nabavke u vrednosti od čak četiri milijarde dinara naknadno su dodavane u plan nabavki i po pet meseci nakon što je javna nabavka obavljena.

U Putevima Srbije su revizorima objasnili da je to rađeno zbog hitnosti i po nalogu osnivača, odnosno države, ali ti razlozi za hitnost nisu dokumentovani. Zatim, kod 22 javne nabavke u vrednosti od 4,6 milijardi dinara postupci i ugovori nisu uradjeni po zakonu.

Za oko dve milijarde dinara preduzeće je pokrenulo postupke javne nabavke s drugačijim predmetom nabavke od nabavke koja je planirana. Za posao vredan 1,3 milijardi dinara, iako je u ugovoru stajalo, nisu od ponuđača uzeli bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla.

PROČITAJTE JOŠ:

Kod jednog posla od pet miliona dinara ne samo da nisu vratili neotvorenu ponudu koja je kasno dostavljena, već su je posle i prihvatili. Zatim, ima slučajeva da članovi komisije nisu potpisali izjave o sukobu interesa, kao i da nisu prijavili Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji tender na kome su prihvatili ponudu za 120 miliona dinara skuplju od procenjene vrednosti radova, kao i da nisu imali dokumentaciju o tome kako su procenili vrednost tih radova.

U 2018. i 2019. godini radovi u vrednosti 51,38 milijardi dinara su sprovedeni bez raspisivanja tendera, što je neopravdano po mišljenju revizora. Naime, Putevi Srbije su preuzeli ugovor sa 24 preduzeća o održavanju puteva još iz 1992. godine, u kome stoji da će se primenjivati dok se ne raspiše postupak javnih nabavki, koje „Putevi“ od 2006. godine, kada su nastali, ne sprovode.

Njihovo objašnjenje je da ne sprovode javne nabavke zato što nemaju para „za sveobuhvatno održavanje mreže državnih puteva, kako leti tako i zimi“ i zato što čekaju da se kategorišu državni putevi, za šta je potrebno snimiti sve putne pravce. Osim toga, deo novca je potrošen na urgentne radove, ali ispostavilo se da oni nemaju propisanu dokumentaciju koja bi potvrdila da su ti radovi bili urgentni.

Kako piše Nova ekonomija, u poslednje dve godine Putevi Srbije napravili su gubitak od 28 milijardi dinara, odnosno više od 230 miliona evra. U prošloj godini gubitak je dostigao 16,8 milijardi dinara.

U finansijskim izveštajima objašnjavaju da je gubitak posledica toga što se u bilansima preduzeća nalazi vrednost svih državnih puteva kojima upravljaju, pa stoga imaju ogroman trošak amortizacije. Putevi su u prošloj godini imali poslovne prihode od 33,5 milijardi dinara i rashode od 48,7 milijardi dinara, odnosno gubitak iz poslovanja od 15,25 milijardi dinara.

Istovremeno, troškovi amortizacije puteva su iznosili 10,7 milijardi dinara, pa bi čak i da nisu ni dinara dali za amortizaciju, bili u gubitku pet milijardi dinara.

PROČITAJTE JOŠ:

Putevi Srbije su u prošloj godini 20 milijardi dinara dobili iz državne kase. Oko 10 milijardi su subvencije koje se knjiže kao poslovni prihodi i koriste se za održavanje puteva, a 10 milijardi su dugovi po inostranim kreditima za izgradnju puteva koje država otplaćuje umesto preduzeća.

Ovakvih kredita država je od 2009. do sada otplatila u iznosu od 632 miliona evra. Oni se vode u bilansu preduzeća kao obaveza prema državi, a još 2015. godine pokrenuta je inicijativa da država to pretvori u kapital preduzeća.

S obzirom na to da je država 100 odsto vlasnik Puteva Srbije, to je ravno otpisu duga, ukazuje „Nova ekonomija“ i dodaje da to preduzeće ;upravlja državnom imovinom vrednom 523 milijarde dinara ili 4,5 milijardi evra.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare