Vrtoglavi rast kamatne stope za stambene kredite, više nego ikad, zaoštrio je debatu i razmišljanja o tome da li je jeftinije iznajmiti stan ili platiti ratu kredita. Zbog masovnog dolaska Rusa u Beograd iznajmljivanje stanova je bilo enormno poskupelo, sad se taj trend polako smiruje. U međuvremenu, drastično su skočile rate kredita, pa mnogi moraju da izdvoje i po 80 evra više da bi svakog meseca platili tu obavezu. Proverili smo šta je ove dve opcije jeftinije i od čega to zavisi.
Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac kaže za Nova.rs da je u Srbiji kupovina nekretnine više pitanje emotivnog stava građana nego finansijske računice.
„Kod nas se teži ka tome da budemo vlasnik nekretnine, posebno jer se razmišlja o tome da se ta nekretnina kasnije ostavi potomstvu. Više se kod nas razmišlja o tome, nego o ekonomskoj računici“, navodi Uzelac.
On tvrdi da ukoliko potencijalni kupci nekretnina nađu onu koja ispunjava njihove uslove i ako se kupac uklopi u ratu – savet ekonomista jeste kupovina.
„Ali sada je to neizvesno i oko visina rata, zbog rasta euribora, ali i o generalno cenama nekretnina. Trenutno stagniraju cene, ali recimo na duže staze mi ne znamo koliko bi ta nekretnina vredela za 30 ili 40 godina“, ocenjuje naš sagovornik.
Suština je da i kada ste podstanar i kada ste zaduženi u banci – plaćate mesečno prostor u kome živite. Bitna razlika je, naravno, što se kao vlasnik nekretnine, koji kredit otplaćuje banci, za prostor u kome živite se ipak samo vi pitate – možete ga urediti po želji, i sve dok isplaćujete svoje rate na vreme – mirni ste. Međutim, kao podstanar mnoge finansijske obaveze nemate, pa tako i najvažniju – porez na tu nekretninu.
Međutim, tačnu računicu šta se više isplati teško je izvesti jer je rata kredita neizvesna.
Prema sajtovima za nekretnine, cene kirija mahom zavise od dela glavnog grada, a najskuplje cene jesu u delovima gde ima fakulteta, škola, vrtića…
Tako se u naselju koje je udaljenije od centra grada i u kome, na primer, nema fakulteta, cena kirije i rata kredita razlikuje za deset do dvadeset eura.
Dakle, za kiriju stana od takođe 45 kvadrata platili biste 400 evra, a za kupovinu stana morali biste da izdvojite oko 90.000 evra – sa mesečnom ratom od oko 390 evra.
Međutim, u delu grada koji je udaljeniji od centra ali na kome se nalaze čak četiri fakulteta, visina kirije za stan od 45 kvadrata je 480 evra. Za kupovinu stana iste kvadrature u istom naselju – morali biste da izdvojite 125.000 evra, a rata za kredit iznosila bi oko 550 evra. Bar u trenutnim okolnostima, pre idućeg skoka euribora koji ekonomisti očekuju.
U udaljenijim i mirnijim delovima grada, koji važe za „porodična naselja“, takođe su visine rente i mesečne rate kredita slične. Kirija u tom delu prestonice iznosi oko 350 evra, dok bi vas kupovina stana iste kvadrature koštana 82.000 – sa mesečnom ratom od 360 evra.
Bitna razlika kada se govori o dilemi kupovine ili iznajmljivanja stana jeste odgovornost za samu nekretninu. Naravno, tu spada i porez koji kao vlasnik morate plaćati.
Dodatno, kao podstanar za svaki kvar u stanu koji iznajmljujete dužni ste da obavestite stanodavca i, kako većina ugovora nalaže, stanodavac je u obavezi da pronađe majstora i da plati popravku. Naravno, kada ste vlasnik stana sami ste odgovorni da finansirate troškove kvarova.
Takođe, ukoliko savet stanara odluči da, primera radi, stanari finansiraju zamenu lifta ili popravku krova – kao vlasnik stana u toj zgradi trebalo bi da u tom finansiraju učestvujete, dok kada stan iznajmljujete to nije slučaj.
Ukratko – kada ste podstanar imate manje briga o samom stanu ali i o zgradi u kojoj živite, a time i manje finansijskih obaveza. Obaveza podstanara uglavnom se mesečno završava na kiriji i računima.
PROČITAJTE JOŠ
Sa druge strane, kada imate svoj stan isplaćujete ratu za njega banci, pored toga plaćate račune – ali i snosite sve neplanirane troškove vezane za nekretninu.
Međutim, podstanari imaju drugačije brige a jedna od najčešćih jeste to što stanodavac svakog trenutka može da zatraži od njih da se isele.
Ugovori za iznajmljivanje stanova svakako podstanare ne štite od mogućnosti poskupljenja kirija, ali ni od zahteva stanodavca da se isele – sa dužim ili kraćim rokom za iseljenje.
U slučaju da stanodavac donese odluku da se podstanari isele – to znači da podstanari moraju da traže novi stan, za koji treba da odjednom plate depozit i prvu kiriju, ali i troškove selidbe.
BONUS VIDEO Cene nekretnina U Evropi padaju, u Srbiji tapkaju u mestu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare