6
Za prosečnu potrošačku korpu u Srbiji, u prvom kvartalu 2022. bilo je potrebno 1,13 prosečnih zarada, koja je iznosila 72.067 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS), u publikaciji Trendovi za prvi kvartal 2022. godine. To znači da je za prosečnu potrošačku korpu u Srbiji potrebno izdvojiti oko 81.500 dinara, skoro 10.000 dinara više od prosečne plate.
Ipak, u publikaciji se navodi da to predstavlja blago poboljšanje u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine, kada je bilo potrebno izdvojiti 1,14 prosečnih plata za potrošačku korpu.
Za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je dovoljno 0,59 prosečne zarade, odnosno oko 42.400 dinara i to je nepromenjeno u odnosu na prethodni kvartal.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, nominalno je viša za 13,4 odsto, a realno za 4,3 odsto. U odnosu na četvrti kvartal 2021. godine nominalno je viša za tri odsto, a realno za 0,6 odsto.
Posmatrano po gradovima, u prvom kvartalu 2022. godine kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd (0,94), Novi Sad (1,07), Кragujevac (1,10) i Niš (1,11), dok su u ostalim gradovima prosečne zarade pokrivale minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu domaćinstava.
U prva tri meseca u Srbiji je bilo zaposleno 2,9 miliona, a nezaposleno 341.000 ljudi, dok je van radne snage bilo 2,6 miliona ljudi starijih od 15 godina, piše Nova ekonomija.
Stopa nezaposlenosti iznosi 10,6 odsto i za 0,8 procenata je viša u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine, broj nezaposlenih u odnosu na isti period povećan je za 24.700, a broj ljudi van radne snage veći je za 5.900.
Najnovija stopa nezaposlenosti, u poređenju sa poslednjim kvartalom 2021. godine, beleži rast u svim regionima.
Tako je u Beogradskom regionu sa osam porasla na 8,6 odsto, Vojvodini sa 8,8 na 9,7 odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji sa 10,7 na 11,6 odsto, a u Regionu Južne i Istočne Srbije sa 12,2 na 13,2 odsto.
Posmatrano po sektorima, najveće učešće broja zaposlenih u prvom kvartalu 2022. godine zabeleženo je u uslužnom sektoru (56,1 odsto), zatim u industriji (23,2 odsto) i poljoprivredi (15,2 odsto), a najmanje u građevinarstvu (5,6 odsto).
U poređenju sa prethodnim kvartalom, neznatan pad učešća zaposlenih zabeležen je jedino u sektoru industrije (sa 23,5 odsto na 23,2 odsto), dok je u sektorima usluge (sa 55,9 odsto na 56,1 odsto) i građevinarstvu (sa 5,4 odsto na 5,6 odsto), zabeležen rast broja zaposlenih, dok je u sektoru poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo učešće nepromenjeno.
U međugodišnjoj periodici (I kvartal 2022 ‒ I kvartal 2021), pad udela zaposlenih beleži jedino sektor industrije (sa 24,6 odsto na 23,2 odsto), nasuprot ostalim sektorima koji uglavnom beleže rast, pri čemu prednjači sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (sa 13,8 na 15,2 odsto).
BONUS VIDEO Zbog poskupljenja sindikati traže korekciju minimalca
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
