Profesorka Popović: Povećanje obavezne rezerve može poskupeti dinarske kredite

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na nivou od6,5 odsto, ali je povećala stopu obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije na deviznu osnovicu za po tri procentna poena, na 23 odsto i 16 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, u cilju smanjivanja inflacije, piše Nova ekonomija.Takođe, povećani su procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po osam procentnih poena (na 46 odsto i 38 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine), kao i stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu za po dva procentna poena, na sedam odsto i dva odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine.

Koji će krediti poskupeti?

Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta kaže da je povećanje stope obaveznih rezervi mera restriktivne monetarne politike kojom se smanjuje procenat depozita koji banke mogu da koriste za svoje plasmane.„Time se smanjuje raspoloživa likvidnost banaka (i kreditni potencijal) i trebalo bi da se poveća cena likvidnosti odnosno novca kojim banke međusobno trguju. Dakle može se očekivati rast domaćih vodećih kamatnih indikatora (Belibor i Beonia), koji su osnova za određivanje kamatnih stopa na dinarske plasmane banaka. To znači da možemo očekivati da će poskupeti dinarski krediti“, ocenjuje Popović.

Prema njenoj napomeni, stambeni krediti neće poskupeti zbog ove mere, jer su dominantno vezani za evro. Kamatna stopa na hipotekarne kredite se formira uglavnom kao šestomesečni Euribor, plus određena marža.„Kamata na dinarske kredite zbog ove mere može se povećati. Ti krediti čine oko 16 odsto kredita koje je privreda uzela od banaka (većinom za likvidnost i obrtna sredstva) i nešto više od 50 odsto kredita koje su građani uzeli od banaka (dominantno su to gotovinski krediti)“, kaže profesorka Popović.Za  građane koji imaju fiksnu kamatnu stopu (to je oko 62 odsto odobrenih dinarskih kredita građanima) na već odobrene dinarske kredite, neće biti promena kamatne stope. Dakle rata kredita koji otplaćuju će ostati ista. Za građane koji imaju varijabilnu kamatnu stopu (na primer tromesečni ili šestomesečni belibor plus određena marža), kamata će se povećati, dakle plaćaće nešto veću ratu. Veća kamata odnosno rata kredita će biti kod novoodobrenih kredita, kaže Popović.Koliko se očekuje povećanje Belibora?Porast Belibora ne bi trebalo da bude drastičan, zbog velike likvidnosti banaka, kaže ona.„Rast stope obaveznih rezervi ovde ima dominantno za cilj da smanji dinarsku likvidnost banaka koja je povećana kao posledica prekomerne emisije novca i da na taj način deluje na obaranje inflacije“, ocenjuje Popović.Prema njenoj napomeni, pitanje je koliko još ima prostora za povećanje referentne stope, visoka referentna stopa guši tražnju za kreditima i privredu, a ugrožava i stabilnost finansijskih institucija.„Zato verovatno NBS pribegava drugim merama monetarnog zatezanja koje su fokusirane na povlačenje likvidnosti. U periodu od 2008. godine do danas je veoma je povećana količina novca u opticaju, a samo u nekoliko meseci nakon izbijanja pandemije monetarni agregat (M2) porastao je za čak 40 odsto. To je važan razlog zašto je inflacija počela da raste već u 2021. godini, kaže Popović.Povećanje obavezne rezerve u bankarskom sektoru ima za cilj vraćanje inflacije u granice cilja u ambijentu izuzetno visokog viška dinarske likvidnosti, saopštila je Centralna banka.(smanjila je procenat depozita koji banke mogu da koriste za svoje plasmane)Ukupan procenjeni efekat oslobađanja obevezne rezrve, na nivou bankarskog sistema je povlačenje dinarske likvidnosti u iznosu od oko 115 milijardi dinara, dok bi efekat na deviznu likvidnost bio gotovo neutralan (povlačenje oko 25 miliona evra), navodi se u saopštenju NBS.

Na taj način bi visoki viškovi dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru (posmatrani kao zbir plasmana banaka kod Narodne banke Srbije putem repo transakcija i depozitnih olakšica) bili smanjeni za oko 20 odsto, ali banke će i dalje raspolagati značajnim iznosom slobodnih sredstava za kreditne aktivnosti.Obavezna rezerva predstavlja iznos koji su banke u obavezi da polože na račune koje je centralna banka propisala za ovu namenu. Promenama stopa obavezne rezerve utiče se na smanjenje ili proširenje kreditnog potencijala poslovnih banaka.Narodna banka Srbije obaveznu rezervu koristi kao pomoćni instrument, odnosno onda kada su iscrpljeni efekti ostalih tržišnih mera monetarnog regulisanja, objašnjeno je na sajtu Narodne banke Srbije.BONUS VIDEO Prof. dr Svetlana Popović Da li odabrati fiksnu ili varijabilnu kamatu za kredit