Narodna banka Srbije nije podigla referentnu kamatnu stopu, ali je, istog dana, odlučila da podigne obaveznu rezervu za banke. To znači da će banke ubuduće morati više novca da izdvajaju "na čuvanje" kod NBS, pa će imati manje na raspolaganju da plasiraju kroz kredite građanima i privredi. Ovo je takođe vid pooštravanja monetarnih uslova, što može posredno da dovede do - rasta kamatnih stopa na zajmove.
„Narodna banka Srbije nastavlja odlučnu borbu protiv inflacije merama iz oblasti obavezne rezerve“, saopštila je centralna banka odmah po saopštenju da je referentnu kamatnu stopu zadržala na nepromenjenom nivou, piše N1.
Izvršni odbor NBS je, naime, usvojio izmene Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod NBS kojom su povećane stope obavezne rezerve i na dinarsku, i na deviznu osnovicu.
Vladimir Vasić, bankar i finansijski savetnik, za portal N1 kaže da NBS u borbi protiv inflacije ima na raspolaganju oba mehanizma za povlačenje dela likvidnosti sa tržišta.
„Može da primenjuje oba istovremeno – i da podigne referentnu kamatnu stopu, i stopu obaveznih rezervi, a može i kombinovano, kao sada“, ističe on.
Suština ove mere je da se povlači deo novca sa tržišta, cena mu ide na gore, što se preliva na građane i potrošače koji žele da uzmu kredit.
„Bankama će se na ovaj nači ‘uštinuti’ količina novca koju imaju na raspolaganju“, navodi sagovornik.
Indirektno, ovo će se odraziti i na visinu kamatnih stopa, ali kako ističe Vasić – ne odmah.
„Suština je da se smanji likvidnost, novac učini nedostupniji potrošačima, da se tako smanji potrošnja, što će uticati na smanjenje inflacije“, naveo je Vasić.
Ukupan procenjeni efekat nove mere NBS na nivou bankarskog sistema je, kako objašnjava centralna banka – povlačenje dinarske likvidnosti u iznosu od oko 115 milijardi dinara, dok bi efekat na deviznu likvidnost bio gotovo neutralan (povlačenje oko 25 miliona evra).
„Na taj način visoki viškovi dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru (posmatrani kao zbir plasmana banaka kod Narodne banke Srbije putem repo transakcija i depozitnih olakšica) bili bi smanjeni za oko 20 odsto, što znači da će banke i dalje raspolagati značajnim iznosom slobodnih sredstava za obavljanje kreditne aktivnosti. Nakon primene ove mere, regulatorni pokazatelji likvidnosti banaka i dalje će biti na visokom nivou“, navela je NBS.
Obavezna rezerva je, kako navodi centralna banka – „uobičajeni instrument monetarne politike koji stoji na raspolaganju centralnoj banci radi regulisanja likvidnosti, a time i uticaja na monetarne uslove bankarskog sektora“.
„Navedene izmene imaju za cilj da se u ambijentu izuzetno visokog viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru podrži dosadašnje pooštravanje monetarnih uslova putem podizanja osnovnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije, čime se dodatno povećava efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike i doprinosi vraćanju inflacije u granice cilja“, navodi NBS.
Kako se ističe, bankarski sistem u Srbiji dugi niz godina posluje u uslovima strukturnog viška dinarske likvidnosti, pri čemu se taj višak od maja prošle godine, a naročito u tekućoj godini, postepeno povećavao, prevashodno kao rezultat neto kupovine deviza NBS na domaćem deviznom tržištu radi sprečavanja prekomernog jačanja dinara prema evru u uslovima izraženih aprecijacijskih pritisaka na domaću valutu.
„Smanjenje viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru putem povećanja obavezne rezerve treba da podstakne i rast prometa na međubankarskom novčanom tržištu i time doprinese povećanju reprezentativnosti repernih kamatnih stopa na tom tržištu (BEONIA i BELIBOR)“, navodi NBS.
Današnjim izmenama Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, kako se dodaje, ukinuto je ograničenje koje se odnosilo na višak izdvojene devizne obavezne rezerve (iznad obračunate), uvedeno u ambijentu negativnih kamatnih stopa u zoni evra.
„Imajući u vidu to da kamatne stope Evropske centralne banke nisu više negativne i da su u proteklom periodu tome prilagođene i kamatne stope na finansijske instrumente u evrima, Izvršni odbor Narodne banke Srbije ocenio je da su se stekli uslovi za ukidanje ovog ograničenja“, stoji u saopštenju NBS.
Sve navedene izmene primenjivaće se počev od obračunskog perioda izdvajanja obavezne rezerve 18. septembar – 17. oktobar 2023. godine.
„Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj sednici usvojio je Odluku o izmenama Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, kojom su povećane stope obavezne rezerve, i to:
stope obavezne rezerve na deviznu osnovicu za po 3 procentna poena, na 23% i 16% za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno;
procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po 8 procentnih poena, na 46% i 38% za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno;
stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu za po 2 procentna poena, na 7% i 2% za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno“.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar