0
Po prvi put od aprila prošle godine, referentna kamatna stopa nije povećana, već je ostala na nivou od šest odsto, odlučio je izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS). Ova vest obradovala je korisnike kredita, ali ne i stručnjake. Bivši guverner i aktuelni profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić nema reči hvali za ovakvu odluku NBS, ali ni za njene prethodne odluke.
U kraćem autorskom tekstu, Šoškić analizira sve kobne mere koje je Narodna banka Srbije donosila u prethodnom periodu, a koje bi, po svemu sudeći, mogle da nam se obiju o glavu. Tekst prenosimo u celosti:
„Mislim da je ozbiljna greška kada centralna banka u bilo kojoj zemlji prestane da čini što može protivu inflacije u uslovima kada je inflacija i dalje u kontinuiranom usponu. To se dešava najčešće pod političkim pritiskom i, po pravilu, ima za posledicu podstacanja inflacionih očekivanja i višu i duže prisutnu inflaciju.
Postojeća inflacija u Srbiji nije posledica samo neadekvatne politike NBS. Jedan deo postojeće inflacije je došao svojevremeno sa međunarodnog tržišta, a jedan deo je posledica ekspanzivne (uglavnom predizborne) fiskalne politike Vlade, ali je i NBS počinila nekoliko, po mom mišljenju, vrlo očiglednih grešaka. Prva je bila je što je dozvolila jačanje dinara 2017 (sa okvirno 124 na 117), a taj instrument je upravo trebalo čuvati za situacije nenadanog kratkoročnog rasta uvoznih cena, što nam se upravo desilo 2021, kada nam je takav instrument trebao ali smo ga nepotrebno potrošili 2017.
Druga greška je bila kupovina obveznica izabranih kompanija od strane NBS u uslovima odsustva sekundarnog prometa takvih obveznica. Treća greška je bila zakasnela reakcija NBS na sadašnju inflaciju od najmanje 6 do 9 meseci i na to sam ukazivao još leta 2021. Bojim se da je ovo četvrta greška NBS koja može inflaciju u zemlji učiniti dužom i višom nego što je bilo potrebno. Očigledno je da se zvanična očekivanja o privrednom rastu ove godine od 2% pokazuju teško ostvarivim, i na to sam ukazivao u jasnosti već nekoliko meseci unazad. Najnoviji statistički podaci RZS pokazuju da je u martu ove godine u odnosu na mart prošle godine došlo do realnog pada prometa u trgovini na malo od 9%, da je došlo do pada proizvodnje u prerađivačkoj industriji od 2%, da je došlo do pada u građevinarstvu od 0,5% i da je ukupna stopa rasta BDP u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti kvartal prošle godine samo 0,7%, sa verovatnom tendencijom usporavanja. Otuda verujem da je moguće da je odluka NBS uslovljena političkim pritiskom, uz očekivanje da će zaustavljanje dalje restriktivnosti monetarne politike podržati privredni rast.
Takođe verujem da će očekivani pozitivni efekti ovakve mere na privredni rast izostati, jer je dominantno kreditiranje u zemlji i dalje u evrima, jer se na dinarizaciji domaćeg finansijskog sistema sada već više od deset godina praktično ne radi ništa. Narodna banka je poslednjih godina već ozbiljno narušila svoj kredibilitet kontinuiranim davanjem prognoza o budućem kretanju inflacije koje se ne ostvaruju. Ovakav potez, zadržavanja RKS u uslovima rasta inflacije, ne verujem da će pomoći obnavljanju kredibiliteta te institucije“, zaključuje Šoškić.
***
BONUS VIDEO: Dejan Šoškić o prvomajskoj čestitki iz EPS i Srbijagasa i promašajima NBS
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
