Profesor Dobromirov o Železničkoj stanici u Novom Sadu: "Kada počnete da pratite trag novca, nikada ne znate gde može da vas odvede“

Prema njegovim rečima, stručnjaci će posmatrati slučaj nadstrešnice na dva nivoa, piše Danas.

„Prvi nivo su javno dostupni podaci. To su ugovori između firmi, gde su korišćena javna sredstva, i njihovim pregledanjem i upoređivanjem sa uzansama, moguće je utvrditi sumnju da je bilo korupcije. Pravni deo tima će utvrditi onda da li tu ima elemenata krivčnog dela itd.
Drugi i značajniji deo odnosi se na dokumentaciju koja nije javno dostupna i do koje je teže doći.

„Tu se radi o plaćanjima između kompanija. Treba da uspostavimo tokove novca, da vidimo gde us sredstva na kraju završila, jer negde jesu završila. U ovom delu nadamo se da će uzbunjivači, iz državnih institucija i preduzeća ili iz privatnih kompanija, koje su u ovom učestvovale, istupiti sa informacijama“, napominje on.

Dokumenti postoje, jer su i kompanije u obavezi da ih čuvaju, ali i banke, kao i Narodna banka.

„U te tokove novca se može ući, samo se Agencija za sprečavanje pranja novca i finansirnaja terorizma trenutno bavi drugim stvarima, pa ne stiže. Mi ne možemo očekivati da će vlasti same da predaju te dokumente i da se samoinkriminišu, tako da smo mi i na konferenciji za medije apelovali na javnost da nam se jave ljudi koji imaju neka saznanja“, kaže Dobromirov.

On podseća i da je Aleksandar Obradović, kao uzbunjivač objavio dokumentaciju iz Krušika, mada se ništa potom nije desilo. Takođe, ističe i da je inženjer Zoran Đajić, koji je bio angažovan na rekonstrukciji stanice presudno doprineo da se danas nađemo ovde.

Dobromirov napominje da kad je jedan izvršilac nemoguće je naći nešto, ali čim su dva, jedan će „propevati“.

„U ovom slučaju imamo ih mnogo, a i kada vidimo ko su ti izvršioci, pitanje je vremena kada će neko nešto reći. Negativna selekcija je i tu dovela do toga da ti koji su dobili zadatke da izvrše prave gluposti i postižu autogolove“, napominje Dobromirov.

Prema njegovim rečima, same finansijske zloupotrebe se relativno lako otkrivaju kada se uđe u finansijske tokove. Recimo prema našem zakonu, računovođe, advokati, notari, revizori imau obavezu prijavljivanja sumnjivih transakcija Agenciji za sprečavanje pranja novca.

Već sada na osnovu javnih podataka, kao na primer finansijskih izveštaja objavljenih u APR-u, mogu se izvući neki zaključci, ocenjuje on.

„Recimo, kada pogledamo ko je i kakve firme su sve podizvođači na projektu pali se puno crvenih lampica. Recimo prema finansijskim izveštajima podizvođača, firme Starting, za 2023. godinu vidimo da su izdaci za zarade za 180 zaposlenih tolike, da ispada da je prosečna mesečna neto plata 25.000 evra. Odmah je jasno da nešto nije u redu. Ali podatke potrebne za dalju analizu kome je taj novac uplaćivan dalje, mogu da dobiju samo zvanični državni organi. Međutim, ako bi se neko od uzbinjivača javio…“, poručuje Dobromirov.

On podseća da su radovi na samoj nadstrešnici koštali 120.000 evra, a trebalo je da koštaju 25-30.000 evra.

Iz javnih podataka videlo se da je cela rekonstrukcija stanice koštala 16 miliona evra, a procenjen trošak bio je 3,5 miliona evra.

Dobromirov ističe da se komisija ograničila na radove na nadstrešnici, ali s obzirom da su kompanije koje su radile na tom projektu, angažaovane i na drugim državnim projektima, „kada klupko počne da s eodmotava može mnogo toga da se desi“, smatra profesor na FTN ukazujući da je recimo taj Starting angažovan i na Beogradu na vodi.

„Kada počnete da pratite trag novca, nikada ne znate gde može da vas odvede“, zaključuje Dobromirov.