"Preniska cena kao prvi alarm": Kako da prepoznate prevare sa turističkim aranžmanima

"Za 200-300 evra ne možemo da dobijemo smeštaj u luksuznoj vili sa bazenom", rekao je Seničić.

Ponude za putovanja koje stižu iz neproverenih izvora, putem društvenih mreža, najveći su potencijalni izvor prevara u kojima se na kraju gubi novac, kaže Seničić.

"Iz godine u godinu imamo sve više i više takvih prevara i ne postoji nikakva sigurnost za one koji uplate novac nekom potpuno nepoznatom i neproverenom", ukazao je Seničić i dodao da se ove sezone takve prevare najčešće dešavaju kada je reč o aranžmanima za Grčku, Crnu Goru, Egipat i Tursku.

"Ljudi su izgubili od 250 evra, pa do nekoliko hiljada evra. Najgore je prošla jedna grupa koja je trebalo da ode u Egipat, neko ih je prevario i uzeo im novac unapred", naveo je Seničić.

On je istakao i da je neophodno imati svest o tome da je internet otvorena mreža i da svako može da slika tuđu kuću i da je ponudi za izdavanje.

"Desilo se ove godine u Turskoj, porodica je sa decom otišla na more, platila je smeštaj, a čovek s kojim su komunicirali isključio je u međuvremenu telefon. To je uobičajena šema, vi ste došli na adresu koja vam je poslata, ta kuća ne postoji, a vi ste u stranoj zemlji i bez mogućnosti da se smestite usred sezone", naveo je Seničić neke od najčešćih modela prevare.

Ipak, ni ukoliko uplaćujete aranžaman preko turističke agencije niste potpuno sigurni i bezbedni, direktor Yute, savetuje da proverite da li agencija kojoj ste poverili svoj odmor i novac ima potrebnu licencu za rad.

Takvi podaci najčešće su dostupni na internet stranici turističke agencije sa kojom planirate putovane ili Agencije za privredne registre.

"Kada agencija ima licencu za rad, ona poseduje i garanciju putovanja - novčani iznos koji zavisi od obima posla. Ta suma se kreće od 30.000 evra do 400. 000 evra. Taj novac služi u slučaju prestanka rada agencije za nadoknadu štete putnicima", objasnio je Seničić.

Takođe, on napominje da je samom u programu putovanja važno obratiti pažnju na to da li je agencija kojoj uplaćujemo aranžman njegov organizator ili je samo posrednik u prodaji.

"Potpisivanjem ugovora ulazi se u obligacioni odnos sa agencijom. Taj ugovor treba da sadrži i sve posebne zahteve koje eventualno imamo, poput pogleda na more ili odvojenih soba u apartmanu", navodi Seničić.

On dodaje i da sve mora da piše u ugovoru, a svaka usmena informacija od nekog zaposlenog u turističkoj agenciji nema pravno dejstvo.

Seničić navodi i da putnici koji uplaćuju svoje aranžmane preko popularnih internet platformi, poput Bukinga (Booking), treba da vode računa o uslovima pod kojima pristaju na aranžmane, jer se pojavljuju skriveni troškovi i takse.

"Ove godine to je posebno specifično za Grčku - kada uplaćujete apartman ili neku bolju kuću, imate izuzetno velike takse koje nisu vidno objavljene, nego imate jedan dodatak gde se navode dodatni iznosi. Ljudi se često prevare, uhvate se za tu osnovnu cenu i ne računaju ukupni iznos koji će da plate", naveo je Seničić.

On je dodao i da treba povesti računa o tome da postoje internet platforme za iznajmljivanje smeštaja koje vizuelno izgledaju gotovo isto kao one dobro poznate i najčešće korišćene, ali nisu.

"Čak i imenom podsećaju na te dobro znane platforme. Sve mora vrlo pažljivo da se gleda i čita", zaključio je Seničić.