Postizborna poskupljenja: Neka se pripremi gorivo

Vest o redovnom povećanju akcize na gorivo obično stiže prvog dana februara, ali, kako je Nova.rs već pisala, ove godine tajming se promenio po svemu sudeći zbog izbora, pa je Vlada prvo pomerila uvećanje akciza na prvi jun, a potom, pošto je u martu izbila epidemija koronavirusa, ponovo je pomereno za prvi jul.To znači da bismo prvog jula mogli da zabeležimo i prvo postizborno poskupljenje, i to - goriva.Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) nam je rekao da će povećanje akciza dovesti do rasta troškova proizvođača i uvoznika derivata nafte, ali da je pitanje u kojoj će meri se to odraziti na cenu goriva.

"To zavisi i od mnoštva drugih faktora koji takođe utiču na cenu. Dešavalo se ranijih godina da se cena goriva nije uopšte menjala sa nakon usklađivanja akciza, ali da je ta promena bila i veća od tog iznosa. Dakle sve zavisi od ukupnih tržišnih uslova", kaže Mićović za Nova.rs.Ekonomista Saša Đogović. autor publikacije "Makroekonomska kretanja u Srbiji", objašnjava da ne treba očekivati da će se uračunavanje još 1,2 dinara na cenu litra benzina ili dizela osetnije "prevaliti" na ostale cene."Prvi na udaru, kada je reč o rastu ove akcize, su preduzeća iz sektora saobraćaja i transporta. Oni mogu, ali i ne moraju da to povećanje iskoriste za poskupljenje njihovih usluga", rekao nam je Đogović.

Sporna akcizna politika

Prema Mićovićevim rečima, pitanje usklađivanja akcize, poput ovog julskog, nije sporno koliko čitava politika akciznog oporezivanja.Podaci UNKS pokazuju da je u periodu 2012-2016. godine sproveden niz izmena akciza na derivate nafte, daleko radikalnijih od julskog koje nam predstoji.

Rezultat takve politike jeste povećan priliv sredstava u budžet, ali se Srbija, kako podsećaju u UNKS, po visini državnih zahvatanja u ceni goriva podigla u sam vrh liste zemalja u regionu."Posebno je osetljivo pitanje dažbina na dizel, na gorivo koje pokreće ekonomiju, pa samim tim, u zavisnosti od delatnosti, u manjoj ili većoj meri utiče na troškove poslovanja, odnosno konkurentnost. Tako da su recimo srpski poljoprivrednici i transporteri, zbog velikog učešća goriva u ukupnim troškovima, u daleko nepovoljnijem položaju od svojih kolega u zemljama u okruženju, koji ili uopšte ne plaćaju akcizu na dizel ili im se vraća daleko veći deo tog iznosa nego što je to slučaj u Srbiji", kaže Tomislav Mićović.

Sačekaćemo na promenu akcizne politike

U prosečnoj maloprodajnoj ceni benzina od 123,86 dinara za litar, prema računici UNKS, gotovo 80 dinara su fiskalne dažbine, odnosno 64 odsto. U ceni dizela one iznose više od 82 dinara za litar, ili 62,4 odsto i kod TNG autogasa nešto iznad 36 dinara za litar ili 54,1 odsto."UNKS, kao i više privrednih udruženja predložili su u nekoliko navrata Ministarstvu finansija da zajedno sednemo za sto i sagledamo ukupne efekte koje na ekonomiju zemlje, pa i na državni budžet ostavlja ovako visoki nivo državnih dažbina. Prema našoj proceni, prešli smo granicu posle koje svako povećanje akciza ostvaruje više negativnih efekata, nego što doprinosi rastu budžetskih prihoda", kaže za Nova.rs Mićović, uz opasku da odgovor ministarstva za sada nije stigao.

Ekonomista Saša Đogović veruje da ove godine, sa štetom koju je koronavirus napravio u našoj i globalnoj privredi, sigurno ne treba očekivati da će se država odreći akciznih prihoda."Prilika za promenu akcizne politike i smanjenje udela akcize u cenu goriva ukazala se prošle godine, kada su se državni zvaničnici hvalili da "preliva" u budžetu. To se nije desilo, a sada, u okolnostima kakve jesu, sigurno se neće desiti u 2020. godini", zaključio je Đogović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram