Akcize na benzin i dizel od idućeg meseca uvećavaju se za jedan dinar, zbog usklađivanja sa lanjskom inflacijom. To znači da će od 1. jula gorivo u Srbiji biti skuplje za 1,2 dinara. Iako su zahvatanja država u ceni litre goriva u Srbiji značajna, gotovo 60 odsto od cene, ne očekuje se bilo kakva pozitivna promena po potrošače u tom smeru.
„Svake godine se, po zakonu, akcize usklađuju sa inflacijom od prethodne godine. To kreće 1. februara. Vlada je, pretpostavljam zbog izbora, pomerila uvećanje akciza na 1. jun. Sada je, opet zbog izbora, poskupljenje pomereno za 1. jul“, kaže za Nova.rs ekonomista Goran Radosavljević.
Kada se na akcizu obračuna i PDV od 20 odsto, dobijemo konačno uvećanje cena za 1,2 dinara po litru benzina i dizela.
„Ovo je odložena mera. Vlada uvek može da se odrekne povećanja akcize. Postoji zakonska odredba koja kaže da zbog bilo kakvih poremećaja u određenom roku Vlada može da se odrekne povećanja akcize. Postavlja se pitanje da li sada treba, u ovoj krizi, ići na povećanje cene ili može da se odloži za sledeću godinu“, navodi Radosavljević.
Kako ističe, udeo fiskalnih zahvatanja u ceni goriva po litru je veliki, blizu 60 odsto.
Nebojša Atanacković, iz kompanije „Nafta ad“ i Unije poslodavaca Srbije na pitanje ima li naznaka da bi udeo državnih nameta u ceni goriva mogao da se smanji kratko odgovara:
„Čini mi se da nema. Mi smo iz Unije smo nekoliko puta oko toga pokušavali nešto da sugerišemo. I druge zemlje, to je vrlo unosan način punjenja budžeta. Međutim, nikako ne dobijamo odgovor kako je moguće da pojedine zemlje mogu sa značajno nižim učešćem akcize da srede svoje budžete, a da je nama potrebno da bude u tolikom iznosu“, kaže Atanacković.
Kod nas je akciza za sva goriva značajno veća, 20 odsto veća od same cene goriva.
„Ovako izgleda prosečna računica: ako dizel košta 50 dinara, onda je akciza 58 dinara. To je 108 dinara. Na to ide više od dva dinara dinara za obavezne rezerve i proveru kvaliteta goriva. To je, otprilike, 110 dinara. Potom se na sve obračunava PDV od 20 odsto i dolazimo do cene dizela od 132 dinara“, objašnjava Atanacković.
Iskustva zemalja u okruženju pokazuju da uglavnom ljudi koji žive uz Drinu, gorivo uglavnom kupuju u Bosni. Tamo je računica drugačija.
„Kod njih je dizel 50 dinara jeftiniji po litru. Razlog je – niska akciza. Slično je sa Severnom Makedonijom. Ona takođe ima značajno nižu cenu. Još nešto tu postoji. Silni kamioni koji prolaze kroz Srbiju ne kupuju dizel u našoj zemlji, već u susednim, gde je jeftinije. Mađarska i Hrvatska, na primer, imaju tek nešto malo jeftinije gorivo od Srbije. Ali Bugarska isto ima povoljnije. Znatno gubimo i na tome što stanovnici u pojedinim delovima zemlje gorivo kupuju prelazeći granicu“, objašnjava Atanacković.
Takođe, kod nas se cene na pumpama u maloprodaji slobodno formiraju. Tako postoji nepisano pravilo da je gorivo na pumpama uz auto-put uvek skuplje, nego kod istog tog prodavca u centru grada. Razlika je u nekoliko dinara po litru. U Crnoj Gori je, kako navodi Atanacković, situacija drugačija, tamo država na dve nedelje propisuje istu cenu goriva.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare