18
Koliko je hrana u Srbiji poskupela, može da posvedoči svaki građanin ove zemlje. S druge strane, predstavnici vlasti neprekidno se trude da potrošače u Srbiji ubede u to da je ekonomska situacija dobra, a kupovna moć velika. Bez obzira na to što je inflacija pogodila čitav svet, činjenica je su u mnogim državama cene niže, a plate više nego kod nas. Situacija je takva i u Irskoj, a jedna ovdašnja domaćica pokazala je da za pet evra može da napravi ceo ručak za svoju petočlanu porodicu. Za taj novac, u Srbiji može da se kupi samo meso.
Irska TikTokerka Kez Muni na svojim društvenim mrežama redovno objavljuje kratke video snimke u kojima pokazuje kako uspeva da ostane „na budžetu“ i pripremi ručak za svoju petočlanu porodicu, a u njenoj državi, prosečna neto plata iznosi oko 3.200 evra.
Međutim, cene u marketima daleko su niže nego u Srbiji, pa tako Kez uspeva da pripremi ručak za porodicu za svega pet evra, odnosno 586 dinara.
Naravno, treba imati u vidu da Kez koja želi da ostane na budžetu od pet evra, kupuje najpovoljnije opcije, traži sniženja, ali isto tako funkcioniše i svaki prosečan građanin Srbije, koji jelovnike često planiraju upravo po akcijama u prodavnicama.
Kez je nedavno objavila video u kojem je pokazala šta je tog dana uspela da kupi za pet evra u jednom popularnom marketu koji posluje i u Irskoj. Najskuplja stvar u njenoj korpi je meso, konkretno svinjski file u pakovanju od pola kilograma, a cena ove namirnice je 2,99 evra, dakle 350 dinara.
U ovom marketu, Kez je pazarila i jedan brokoli koji je platila 0,49 centi (57 dinara), a po istoj ceni kupila je još i po kilogram krompira i šargarepe i 300 grama šalota, što je vrsta luka.
Sve ovo koštalo ju je 4,95 evra, što je 580 dinara. S obzirom na to da, na prvi pogled, deluje kao nemoguća misija da za sve ove namirnice, račun u nekom od marketa u Srbiji bude ovoliki, proverili smo koliko bi identičan ručak koštao jednu našu porodicu.
Pakovanje od pola kilograma svinjskog buta u Srbiji košta 450 dinara, dok ista količina brokolija košta 180 dinara, što je već 630 dinara. Dakle, sa samo dve namirnice, potrošač u Srbiji je prekoračio irski račun. Potom, kilogram krompira košta 90, dok se ista količina šargarepe može naći za istu sumu novca. U marketu u kojem smo mi obavljali kupovinu, ovog puta nismo uspeli da pronađemo luk šalot. Odabrali smo jeftiniju alternativu, crni luk, koji košta 85 dinara po kilogramu, dakle oko 25 za 300 grama.
PROČITAJTE JOŠ
18
29
1
Sve stavke na našem računu, iste kao i kod Kez, koštaju 835 dinara, dakle 255 dinara, odnosno čak 45 odsto više nego u Irskoj.
Kez Muni, koja redovno objavljuje ovakve snimke, podelila je i koliko ju je koštao jedan porodični ručak bez mesa. Ona je za pet evra uspela da napravi vegetarijanske lazanje, za koje je kupila mladi spanać, sitan sir, pečurke, mocarelu, patliždan, pasirani paradajz i testo za lazanje.
Najskuplja stavka na računu bio je sitan sir. Pakovanje niskomasnog sira od 300 grama koštala je 0,99 evra, odnosno 116 dinara, dok je Kez za 250 grama mladog spanaća i 300 grama šampinjona platila po 0,79 evra (93 dinara), a mocarelu i testo za lazanje po 0,65 (76 dinara).
Još niže su cene pasiranog paradajza – 73 dinara i patlidžana – 57. Ukupan iznos računa je 4,98 evra, odnosno 584 dinara.
U Srbiji, iste količine proizvoda koštaju daleko više. U marketu u kojem smo proveravali cene, za 300 grama sitnog sira potrebno je izdvojiti 222 dinara, dok je cena mladog spanaća 300 za dva pakovanja od po 130 grama.
U ovom marketu ne postoji pakovanje od 300, već samo od 200 ili 400 grama šampinjona, a njihove cene su 120, odnosno 180 dinara. Čak 240 dinara košta pakovanje mocarele, dok je najjeftinije pakovanje testa za lazanje od pola kilograma, robne marke, u Srbiji 380 dinara.
Pola kilograma patlidžana kod nas košta 140 dinara, a pasirani paradajz je 93, što znači da je ukupan iznos računa barem 1.570, skoro trostruko više nego u Irskoj.
Irska ekonomija dobro se drži i u kriznim vremenima, a po bruto domaćem proizvodu nalazi se odmah iza Luksemburga, s obzirom da je ovaj, najvažniji ekonomski pokazatelj, čak 112 odsto veći od proseka EU, što nesumnjivo ukazuje na to da je Irska dobro ekonomski razvijena i funkcionalna država, ali to nije od uvek bilo tako. Naime, ova država se kroz svoju istoriju suočavala sa mnoštvom ekonomskih problema, masovnim iseljavanjem i siromaštvom, ali je u drugoj polovini 20. veka sprovela niz reformi i tako se transformisala u jednu od najdinamičnijih ekonomija Evrope.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare