Popust za penzionere od pet odsto na cenu struje doći će na naplatu

"Zbog višedecenijskog neulaganja u proizvodne i distributivne kapacitete Elektroprivrede Srbije (EPS), suočavamo se sa realnom potrebom za povećanjem cene električne energije. Neko će morati da investira u ta postrojenja, a ta ulaganja će na kraju platiti građani", rekao je Bumbić, a preneo Danas.

Podsetio je da da se još od devedesetih godina 20. veka nedovoljno ulaže u EPS, pa Srbija u trenucima vršnog opterećenja mora da uvozi struju. Zbog toga očekuje da će, verovatno posle nekih izbora, doći do povećanja cene električne energije.

"U srednjem roku, povećanje cena je neminovno. Ova pomoć penzionerima možda će trenutno olakšati situaciju, ali dugoročno gledano, sve će to doći na naplatu", upozorio je Bumbić.

Agencija za energetiku Srbije odobrila je da od 1. oktobra ove godine cena prenosa struje bude veća 10 odsto u odnosu na cenu iz oktobra 2021. godine, kao i cena distribucije struje (ono što građani i privreda plaćaju za dovod struje do svojih objekata) za 16 odsto u odnosu na isti period.

Najavljeno je i povećanje cene struje do kraja septembra za najmanje, sedam odsto.

Takođe, od 1. oktobra biće spušten prag za najskuplju crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovat-časova.

Govoreći o potencijalnim gubicima EPS-a zbog popusta od pet odsto, Bumbić ukazuje da je to teško precizno proceniti, jer zavisi od više faktora, pre svega od zime i stepena potrošnje.

"Ako bude hladna zima, povećana potrošnja može brzo gurnuti domaćinstva u crvenu zonu, a time i izazvati veće fiskalne posledice za državu, a ako je zima topla, ona će biti manja potreba za većom potrošnjom i odlazak u crvenu tarifu", rekao je on.

Pitanje sprovodivosti ove mere smatra posebno problematičnim, jer, kako navodi, nije jasno kako će nadležni utvrđivati da li u nekom stanu zaista živi penzioner koji ispunjava uslove. ; Možda će se to, kako je naveo, proveravati putem matičnog broja, ali pita se šta će biti u situacijama ako se stan iznajmljuje ili su u njemu deca tog penzionera.

Prema njegovim rečima, postoji opasnost da pomoć završi kod onih kojima nije namenjena.

"Često roditelji ostave stan deci, stan se i dalje vodi na penzionera, ali tu zapravo žive mladi i platežno sposobni ljudi. U takvim slučajevima se postavlja pitanje – kome zapravo pomažemo", upitao je Bumbić.

On je ocenio da bi ozbiljnija ušteda i stabilnost u energetskom sektoru mogli da se postignu kroz rešavanje suštinskih problema, pre svega korupcije unutar EPS-a.

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić ocenio je da su sve mere koje omogućavaju uštedu i povećavaju osećaj finansijske sigurnosti dobrodošle, ali ističe da je problem u tome što su mnoge ranije najavljivane inicijative ostale bez konkretnog efekta.

"Država je i ranije govorila o boljoj ceni, najboljoj ceni, o borbi protiv kartela u trgovinskom sektoru, ali su rezultati tih priča ostali bez efekta. Da su mere, poput ove energetske pomoći, uvedene sistemski i ranije, posebno za penzionere i zaposlene s najnižim primanjima, njihovi efekti bi danas bili znatno veći", naveo je Grujić.

Govoreći o predloženoj meri popusta na račun za električnu energiju za penzionere sa penzijom do 28.000 dinara, umesto do 25.000 dinara, za šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će se "boriti", Grujić je ocenio da bi ta vrsta pomoći trebalo da obuhvati oko 530.000 penzionera, s obzirom na to da toliki broj ima primanja ispod 27.860 dinara.

Svi oni bi, prema njegovom mišljenju, imali pravo na popust koji bi mesečno iznosio oko 1.000 dinara.

Međutim, Grujić upozorava da privremene mere nisu dovoljne, jer se kupovna moć penzionera i radnika nije poboljšala ni za jedan procenat u poslednjih deset godina.

"Od 2013. do 2023. inflacija i troškovi života porasli su 162 odsto, a kupovna moć je ostala ista. To jasno govori da kvalitet života nije unapređen. Ne bih voleo da mere budu populističke, već da budu trajne, da se vodi jedna socijalno odgovorna politika", rekao je Grujić.

Dodao je da se do sada nije vodila takva politika, gde bi primat imali oni sa najnižim primanjima i koji veoma teško žive, a u prilog tome ponovio je da kupovna moć građana Srbije nije rasla, odnosno da je u odnosu na Evropljane od 2012. godine porasla samo četiri procentna poena, ili 0,44 odsto.

"Kupovna moć građana Srbije u odnosu na prosečnog Evropljanina bila je 40 odsto, odnosno ono što je Evropljanin kupovao za evro, mi smo mogli 40 odsto toga. Posle 12 godina, mi možemo da kupimo za samo četiri procentna poena više, to znači 0,44 odsto", naveo je Grujić.

Smatra da je Srbiji potrebna sveobuhvatna ekonomska politika koja bi jasno definisala siromaštvo i usmerila se ka njegovom smanjenju, umesto što se, kao dosad, favorizuju bogatiji slojevi društva.

Grujić je istakao da je Srbija u međuvremenu dobila 35.000 milionera i 48 milijardera, dok standard najsiromašnijih nije pomeren ni za jedan procenat.

"Cela ekonomska politika bazira se na zaštiti krupnog kapitala. Izgubili smo empatiju za stare i siromašne. O tome kao društvo moramo početi ozbiljno da razgovaramo", naveo je Grujić.

Vučić je najavio i pomoć države u nabavci ogrevnog drveta. Rekao je da će za socijalo ugrožene biti za 36,7 odsto niže cene ogrevnog drveta, a za penzionere 15 odsto.

Komentarišući ovu meru, Grujić je kazao da je svaka vrsta olakšice važna, posebno pred grejnu sezonu.