0
Udruženje pomoraca Republike Srbije uputilo je otvoreno pismo predsedniku Aleksandru Vučiću, u vezi sa rešenjem o naplati poreza iz 2017. godine. Pismo prenosimo u celosti.
„Nama je, nakon jučerašnjeg sastanka sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreske uprave, kao Udruženju pomoraca drago da država napokon shvata da pomorci postoje i mi se u potpunosti slažemo da postanemo deo poreskog, socijalnog i zdravstvenog sistema, što smo i sami zahtevali u prošlosti, ali se tada nadležna ministarstva nisu udostojila da odgovore na naše predloge. S obzirom koliko ova materija nije bila bliska predstavnicima spomenutih državnih institucija, plašimo se da će predstojeći razgovori biti spori i uzaludni, i zato želimo da Vam skrenemo pažnju na naš problem, uzdajući se u Vaše razumevanje na obostranu korist. Model oporezivanja koji je trenutno primenjen u Srbiji nad pomorcima ne može da se prihvati iz velikog broja razloga. Pokušaćemo da budemo koncizni i unapred nam oprostite na dužini pisma.
Naime, pomorci su u prethodnim državama SFRJ/SRJ bili prepoznati kao visoko rizično zanimanje i na osnovu toga su imali beneficirani radni staž, određene carinske povlastice, itd. Stvaranjem državne zajednice SCG, oblast pomorstva je prepuštena na uređenje Crnoj Gori, dok je u Republici Srbiji potpuno zanemarena uz nemušto objašnjenje da više ne postoje pomorske kompanije na našoj teritoriji. Ovo je bila velika greška jer istina je da su kompanije „Beoplov“, „Jugooceanija“ i „Prekookenaska plovidba Bar“ prestale da postoje ali su pomorci i dalje bili u „životu“, nastavljajući svoj posao na stranim kompanijama. Naravno, treba napomenuti da je broj pomoraca u Srbiji narastao u poslednjih 20 godina sa porastom broja putničkih brodova u svetskoj floti.
Još od 1948.god. preko mnogih drugih novijih konvencija o radu, a koje je naša država ratifikovala, pomorci su bili jedini jasno izuzeti od ostalih radnika, dok oblast pomorstva regulišu posebne konvencije. Prava pomoraca uređuju Međunarodna organizacija transportnih radnika (Eng. ITF= International Transport Workers’ Federation) i Evropska organizacija transportnih radnika (ETF=European Transport Workers’ Federation), koje je i naša država prihvatila kroz zakonodavstvo, a koje su nam već dale podršku za rešavanje našeg statusa, što možemo i dokumentovati.
PROČITAJTE JOŠ
Šifre delatnosti i dalje ne postoje za pomorce, mnogi od nas pojedinačno su u prošlosti odlazili u filijale PIO i niko nije dobio mogućnost da se osigura kao pomorac. Nije nam jasno ni kako Poreska uprava sad namerava da nas evidentira u PIO, jer kao što je navedeno naša zanimanja i dalje ne postoje u sistemu.
Potrebno je da znate da zbog odsustva i nekontinuiranih prihoda, pomorci čak nisu ni kreditno sposobni i nisu mogli da podignu npr. gotovinski kredit, dok su ostali građani naravno imali tu mogućnost. Može li nam Poreska uprava omogućiti da podignemo stambeni ili neki drugi kredit ili ostajemo diskriminisani i dalje? Izjednačavajući nas sa poreskim rešenjima ostalih, logično je i da imamo ista prava u svim oblastima kao i drugi građani naše Srbije, zar ne?
Važno je napomenuti da imamo ogromne troškove u vezi polaganja ovlašćenja o osposobljenosti, neophodnih za ukrcaj na brod, a koje smo prinuđeni polagati u inostranstvu.
Republika Srbija je ostala bez ustanova za obuku pomoraca koje su imale vrlo kvalitetan program osposobljavanja (Vojna Akademija i Brodarska škola Beograd). Napominjemo da pojedina ovlašćenja koštaju i po nekoliko hiljada evra, a koja mi pomorci plaćamo iz svog džepa. Zamislite samo situaciju da se naša Srbija nađe među državama koje poseduju takve centre i institucije i da može svojim kvalitetnim uslugama i kompetentnim cenama da se izbori na tržištu i da može privući pomorce iz drugih država da dolaze da pohađaju kurseve, nastavu, itd. Znači, može se izvesti zaključak da su pomorci Srbiju koštali nula dinara za sva stručna usavršavanja i dobijanja potrebnih dokumenata potrebnih za rad na brodu (osim pomorskih knjižica i pasoša), ali se istovremeno Srbija odrekla značajnog prihoda, jer takve institucije i centri za obuku pomoraca, na našu veliku žalost, ne postoje.
Da li može neko preuzeti odgovornost za takvo stanje?
Postavlja se sledeće pitanje: da li je ovde država napravila kardinalnu grešku prilikom slanja privremenih rešenja za 2017. godinu? Zašto je država tek sad nakon pet godina krenula u slanje rešenja i pet godina nije ubirala svoje prihode od jednog broja građana?
Šta je to što se desilo u decembru 2022. godine, a da se nije desilo 2018. godine? Čija je to odgovornost? Nadležnih institucija ili pomoraca? Ako svi pomorci treba da snose krivicu za neplaćeni porez o kome nisu ništa znali do pre 10 dana, mnogo više odgovornost treba da snosi institucija koja se bavila oporezivanjem pomoraca i institucija koja je to odobrila. Nikad niko nije obavestio niti jednog pomorca o obavezi za plaćanje poreza i doprinosa. Svi ostali porezi su stizali uredno, na imovinu, automobile itd. Ovo može da se računa kao jedan veliki propust Poreske uprave i pomorci ne bi trebalo da snose nikave posledice. Svi pomorci su sad prinuđeni da troše svoja sredstva na podnošenje žalbi, a da je bilo malo više inicijative i volje od nadležnih institucija, mogli smo da dobijemo savete besplatno. Poreska uprava treba da radi na edukaciji svih građana, a samim tim i pomoraca, a takođe i svojih zaposlenih o naplati poreza i doprinosa. Pomorci ne čitaju Službeni glasnik, nemaju uvek pristup srpskim medijima dok su van zemlje. Uglavnom kontakt održavaju samo sa članovima uže porodice, a mnogi i nemaju valjan pristup internetu.
Zakon po kojem je urađena poreska kalkulacija je zakon čiji je model napravljen za frilensere. Mi ipak nismo frilenseri, uz svako uvažavanje njihove profesije, mi smo pomorci! Frilenseri žive i rade u Srbiji, 365 dana u godini. Pomorci su pre svega odvojeni od porodice, naša deca veći deo života odrastaju bez nas, prolazimo kroz oluje i razna druga nevremena, izloženi smo svakakvim bolestima, npr. malariji, prolazimo kroz ratne, kao i piratske zone. Ne treba pominjati koliko su česte povrede na radu. Svaki pomorac provede u proseku više od 183 dana odvojen od porodice, radeći u rizičnim uslovima na sve 4 strane sveta, po 10 i više sati dnevno bez ijednog slobodnog dana.
Pomorci su uvek bili tretirani kao rizično zanimanje kao što su ljudi u međunarodnom transportu ili radnici na platformama.
Jedan od pokazatelja neprepoznavanja pomoraca je to da u toku popisa koji je izvršen ove godine niko kao zanimanje nije mogao da navede pomorac jer to zanimanje ne postoji u sistemu i većina ponuđenih opcija koja su nam predočena od strane popisivača nisu mogla da se primene na naše zanimanje.
U našem zakonu jasno stoji to, da ljudi koji rade van države duže od 183 dana, ne plaćaju porez. Shodno tome, nema smisla smatrati Srbiju centrom životnih i poslovnih interesa pomoraca samo na osnovu porodica koje tu žive jer tad nije ispunjen uslov poslovnih interesa, svakako ovaj član nije jasno definisan, dok je onaj o 183 dana van zemlje vrlo jasan.
Ono u čemu se sve države slažu jeste to da su pomorci specifično zanimanje i uzimaju sve u obzir da su pomorci van zemlje duže od 183 dana i na osnovu toga im je određen model oporezivanja, socijalnog i penzionog.
Dobijena je čak i informacija da bi pomorci trebalo da se odjavljuju sa mesta boravka svaki put kad napuste zemlju. To sa pomorcima zaista nije moguće jer po zakonu nakon odjave sa mesta prebivališta morate da se prijavite u roku od 15 dana na drugo prebivalište. Onog momenta kad pomorac napusti matičnu zemlju on menja državu svaki dan i ne može da ima adresu. Brod koji plovi međunarodnim vodama nije niti trenutno niti permanentno prebivalište.
U 95% slučajeva pomorci nisu trajno zaposleni. Sve se radi na ugovornoj bazi. Кad pomorac završi ugovor on se vraća kući samo sa ušteđevinom, bez primanja. Poslodavac ima obavezu i odgovornost da pomorca vrati na početnu tačku pre zaposlenja tj. kući. Tog momenta svaka odgovornost poslodavaca prema pomorcu prestaje i pomorci su prepušteni sami sebi.
Poslodovac zadržava pravo na diskreciju da li će pomorcu biti ponućen još jedan ugovor ili ne. Iz svega toga proizilazi nesigurnost zaposlenja i daljeg kvaliteta života. Život pomoraca se uglavnom sastoji od toga da novac koji zarade potroše u Srbiji, kupovinama pokretne i nepokretne imovine, itd. i samim tim plaćali propisan porez izražen kroz PDV.
Pomorci su dok plove zdravstveno osigurani preko svojih kompanija tako da zaista ne postoji trošak za državu dok je pomorac na brodu.
Strane brodarske kompanije koje zapošljavaju srpske državljane su spremne da stanu iza njih. Takođe treba napomenuti da su neke veće kompanije poput Princess Cruises (koji zapošljava blizu hiljadu srpskih državljana na njihovim putničkim brodovima), već odlučile da od tekućeg meseca prestanu sa slanjem dohodaka pomorcima u srpskim bankama i ubrzanim putem im otvaraju račune u bankama, gde naši državljani neće imati abnormalne namete kao u svojoj matičnoj državi. S obzirom na broj srpskih pomoraca, devizni priliv iz inostranstva koji iznosi više desetina miliona evra mesečno, drastično će se smanjivati iz meseca u mesec. Pa zar smo doživeli da nas stranci brane od sopstvene države?
Zaključak je da svi pomorci sa njihovim porodicama trenutno osećaju veliku dozu nesigurnosti u svojoj matičnoj državi zbog ovakvog ishitrenog poteza nadležnih institucija.
Moramo istaći da Udruženje svakodnevno sluša priče svojih kolega pomoraca kako će biti prinuđeni da napuste državu, jer ili nemaju dovoljno sredstava ili jednostavno se ne slažu sa abnormalnim iznosima poreza i doprinosa, koje ne postoje u drugim uređenim državama.
Кo će da preuzme odgovornost kada pomorci počnu da rasprodaju imovinu i da beže sa svojim porodicama u druge države gde im neće biti ugrožena osnovna prava i obaveze? S druge strane, mnogi pomorci da su znali 2017 godine da će imati ovakve namete, verovatno bi odustali od tog posla, ostali kući, radili za dosta manje novca, a možda bi se tad i povećao broj nezaposlenih ljudi i socijalnih slučajeva. Veliki broj pomoraca neće moći finansijski da isprati ovakvo naplaćivanje poreza i doprinosa, i ako izvršioci krenu u naplatu stvoriće se veliki broj nezaposlenih i socijalnih slučajeva sa njihovim porodicama, koje će biti na teret države.
Mi pomorci zato predlažemo sledeće:
1. Da se ponište sva privremena rešenja i naplata do pronalaska i dogovora odgovarajućeg modela.
2. Da se što hitnije napravi radna grupa, finansirana od strane države, između predstavnika (iz oblasti pomorstva, pomorskog, radnog i poreskog prava) koje bi predložilo Udruženje pomoraca Republike Srbije, sindikat pomoraca i lađara Republike Srbije i sva nadležna ministarstava (jer se ovo tiče više njih).
3. Da se napravi model oporezivanja pomoraca po uzoru na već postojeće modele u državama. Ovaj model ne treba da zavisi od toga da li je država u EU ili ne. To je čisto pravo pomoraca na život i rad bez obzira da li mu je matična država deo EU ili ne. Кao što su pomorci jednako tretirani širom sveta kroz međunarodne organizacije i međunarodne konvencije (IMO, ITF, ETF, MLC…), kojih je i Srbija sama potpisnica, isto tako bi trebalo da imaju isti tretman u matičnoj zemlji.
4. Da se odredi finalni datum za dogovor modela i početak naplaćivanja. Pomorci žele da budu ravnopravni građani Republike Srbije i poreski obveznici, ali po ubuduće dogovorenom modelu, koji će se doneti ni na štetu pomoraca, ni na štetu države.
Verujemo da Vi sa Bašim autoritetom možete da pomognete i doprinesete kako bi se još jedan problem rešio na pravedan i zakonski način, a u korist države i njenih građana, što bi doprinelo da Srbija bude još uređenija i naprednija.“
BONUS VIDEO Da li su frilenseri zadovoljni predlogom za obračun poreza?
