Pokret "Beograd ostaje": Ko će odlučivati o stečaju Alta banke

KO ĆE SUTRA ODLUČIVATI O STEČAJU ALTA BANKE? Hoće li to biti sudija koji je već postupao u stečajnim predmetima povezanim sa Davorom Macurom i njegovom kompanijom? Oduzimanje dozvole za rad Alta banci otvara ozbiljna pitanja o sudbini novca stečajnih dužnika, ali i o odlukama koje su prethodnih godina omogućavale plasiranje tog novca i prodaju potraživanja iz stečajnih masa. Prema navodima koji zahtevaju hitnu proveru, u Alta banci oročeno je više od 14 milijardi dinara sredstava stečajnih dužnika. Reč je, između ostalog, o novcu iz stečajeva preduzeća poput GP Rad, Geneksa, Internacionala CG i Navipa... koji je trebalo da bude raspodeljen poveriocima. Ko je odlučivao o oročavanju tog novca? Pod kojim uslovima? Zašto se godinama čekalo na isplatu poverilaca iako su, prema dostupnim informacijama, postojali uslovi za deobu stečajnih masa? Posebno je važno utvrditi koliko se novca iz stečajnih masa nalazilo u ovoj banci, pod kojim uslovima je deponovan i kakve posledice nastala situacija može imati po poverioce koji godinama čekaju naplatu. Drugi deo priče tiče se prodaje bankarskih potraživanja. Prema pisanju Nove ekonomije, ABL Solvent, čiji je vlasnik Davor Macura, otkupio je paket potraživanja koji je obuhvatao i potraživanja prema IMT-u, a potom kupio poslovni kompleks tog preduzeća. Položaj hipotekarnog poverioca omogućavao je kompaniji da kroz namirenje povrati značajan deo uplaćene kupoprodajne cene. U stečajnim predmetima koji se odnose na prodaju potraživanja ABL Solventu i u predmetima povezanim sa oročavanjem novca u Alta banci postupale su, između ostalih, sudije Natalija Pejić Kordić, Ljiljana Matić, Lejla Bratić i Goran Maksimović. Sada je ključno pitanje: da li će neko od sudija koje su već postupale u ovim predmetima odlučivati i o stečaju Alta banke? Ako se to dogodi, javnost mora da zna da li postoje okolnosti koje zahtevaju proveru nepristrasnosti i eventualnog sukoba interesa. U pitanju nisu samo bankarske procedure i stečajna dokumentacija. U pitanju su milijarde dinara i hiljade poverilaca koji godinama čekaju svoj novac, dok se istovremeno otvara pitanje ko je imao korist od odluka donetih u tim postupcima, kao i odgovornost ljudi iz referentnih institucija AOD, ALSU, HoV, stečajne upravnike i sudije. Stečaj Alta banke ne sme da postane još jedna prilika da poverioci ostanu bez novca, a da odgovornost izostane. Zato je važno da se javno utvrde sve relevantne odluke, odgovornost učesnika i sudija koje će odlučivati o ovom slučaju, kao i prethodnim predmetima vezanim za kompanije Davora Macure.

— Djordje Miketic (@djordjemiketic) November 1, 2026