Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

"Dina" kartica je postala obavezna u svim bankama, jer kako kažu, domaća je i uz regularnu karticu dobijete i nju, bez da vas pitaju da li je želite ili ne. Posebnu pažnju privukla je činjenica da na BAS stanici građani koji svoju kartu žele da plate karticom mogu to da učine ali isključivo "Dina" karticom i nijednom drugom.

Naša čitateljka Bojana, javila nam se kako bi podelila svoje iskustvo, koje je imala kada je putovala za Vlasotince.

„Otišla sam da kupim kartu, i pitala na šalteru da platim karticom, tada sam dobila informaciju da je ‘Dina’ kartica jedina opcija za plaćanje. Tu karticu nisam imala, te sam morala da odem do bankomata kako bih podigla novac. Budući da bankomat nije iz moje banke, ja sam podigla novac, a onda mi je stiglo obaveštenje da mi je sa računa skinuto još 200 dinara provizije, za koriščenje bankomata druge banke. Tako da je mene moja karta koštala 200 dinara više, i zaista smatram da to nije u redu“, priča Bojana.

Bojanine navode, nismo prepustili slučaju, već smo se uputili ka BAS stanici, kako bismo proverili kako funkcioniše kupovina i plaćanje na šalteru.

Beogradska autobuska stanica Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Došli smo na stanicu i stali u red za kupovinu karata. Kada smo došli na red, pitali smo ženu koja radi na prodaji karata da li možemo da platimo karticom, i dobili odgovor da možemo, ali samo „Dina“ karticom. Na svakom šalteru stoji nalepnica sa reklamom ove kartice, te je jasno da se samo „Dina“ karticom može platiti.

Ništa u pvoj priči ne bi bilo čudno, da nema skrivene pozadine. Naime, na prvu loptu nije jasno u čemu je problem sa „Dinom“ – uostalom, to je kartica kao i svaka druga – ali, čim malo zagrebete površinu i odete nešto dublje, postaje jasnije da se iza čitave priče ipak krije nešto više.

Beogradska autobuska stanica Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Zašto „moramo“?

Zakon koji vas obavezuje da uzmete neki proizvod, želeli vi to ili ne, mora da vas natera da se zapitate o čemu se tu zapravo radi i zašto sad ja baš moram da imam tu karticu ako smo navikli, na primer, na „Visu“? Pa, iz Narodne banke Srbije imaju jednostavno objašnjenje – ako želite „Visu“, jednostavno podnesite zahtev u banci da vam je izdaju kao dodatnu karticu. Iako izdavanje „Dine“ jeste besplatno, ako poželite da uzmete dodatnu, banka to može da vam naplati u skladu sa svojim cenovnikom, tako da ste svakako u trošku ako odlučite da ne koristite „Dinu“. I to je samo prvi od podsticaja ljudi da koriste domaću karticu.

Naime, prema istraživanju NBS, za prosečan račun od 1.800 dinara plaćen „Dinom“ plaća se provizija od 2,18 dinara po transakciji, dok se prilikom plaćanja inostranim karticama plaćaju provizije od 8,2 do 12 dinara. Tu proviziju plaća trgovac, zbog čega se neretko i odlučuju da uopšte ne primaju kartice, a ideja je da bi smanjivanjem provizije moglo da dođe i do smanjivanja cene proizvoda, jer trgovci više neće morati da nadoknađuju taj novac – ali, iskustvo nam govori da do toga gotovo sigurno neće doći. Iskustvo nam, takođe govori, da može da se desi da na vratima lokalne radnje uskoro vidite natpis „Primamo samo ‘Dina’ karticu“.

Foto:Nova.rs

Ko će kome, ako neće svoj svome

Ono što je, ipak, diglo ubedljivo najviše buke na društvenim mrežama jeste podatak da je jedna od kompanija koje će najviše profitirati od povećanog broja „Dina“ kartica „Čip kard“, iza koje stoji kompanija „Aseko“, a ako vam ime te kompanije zvuči nekako poznato, onda ste verovatno ispratili pisanje medija da je to filma u kojoj je jedan od direktora bio Igor Brnabić, brat premijerke Ane Brnabić. U pitanju je jedna od vodećih IT kompanija u Srbiji, a javnost su ranije uznemirili podaci do kojih je KRIK došao o tome kako je „Aseko“ prethodnih godina dobila nekoliko desetina javnih nabavki kod više različitih ministarstava, institucija i javnih preduzeća.

Foto: N1, Vesna Lalić/Nova.rs

„Čip kard“ je jedan od nekoliko procesora koji rade sa svim karticama, pa tako i sa „Dinom“, koji će definitivno imati koristi u celoj ovoj priči. Prema informacijama dostupnim na njihovom sajtu, „Čip kard“ sarađuje sa OTP Bankom, Poštanskom štedionicom, Direktnom bankom (bivša Findomestik), Telenor bankom, Jubmes bankom i Halkbankom (bivša Čačanska banka), ali nije jasno koje usluge koriste ove banke i kada je spisak poslednji put ažuriran.

Odgovor NBS

Izvor: NBS
Izvor: NBS

Bonus video: Ana Brnabić o odluci Hrvatske da zabrani Vučiću da poseti Jasenovac

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare