Rod voća u čačanskom kraju je, generalno, podbacio i to četvrtu godinu zaredom, ocenio je za portal Nova.rs Žarko Damljanović iz sela Miokovci, koji pod zasadom, zajedno sa bratom, ima između 15 i 20 hektara pod trešnjom, šljivom, kruškom, jabukom i kajsijom.

Prema njegovim rečima, zasad trešnje imaju na parceli od 4,5 hektara, a zbog mraza je ukupan prinos umesto od 15 do 20 tona po hektaru bio svega pet tona.

„Cena je bila između 180 i 200 dinara za izvoz, a kada je u pitanju naše tržište od 120 do 140. Zbog toga nismo uspeli da povratimo uloženo. Mnogo novca je izdvojeno za hemijske preparate, đubrivo, naftu, a pri tome tu ne računamo naše svakodnevno angažovanje“, rekao je Damljanović.

Braća Damljanović pod zasadom kajsije imaju 2,5 hektara i kažu da je rod desetkovao mraz, a kako navode, slična je situacija i u okolnim selima.

Jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo u našoj zemlji, dr Aleksandar Leposavić je sličnog mišljenja kao i proizvođači.

„Rod kajsije je podbacio, ona je stradala od mraza i grada, čak i do 95 odsto, osim na pojedinim lokalitetima u Podunavlju. Šljiva je dala prilično neujednačen prinos, negde je ovo ovu kulturu „obrao“ grad i ima oštećenja i do 80 procenata, a sa druge strane, u pojedinim mestima gde nije bilo vremenskih nepogoda je pun rod“, pojasnio je Leposavić

„Prošle godine je prinos bio, na istoj površini, između 12 i trinaest tona, a ove od 50 do 100 kilograma“, navode ogorčeno. Niske temperature nisu zaobišle ni jabuku koju uzgajaju na oko četiri hektara. Ona je, u zavisnosti od položaja i mesta parcele, njene izloženosti suncu oštećena oko 30 procenata, objašnjavaju Damljanovići.

Na pitanje da li osiguravaju zasade kažu da nisu zadovoljni procenom štete od strane osiguravajućih društava i odustaju od toga.

„Ako budemo mogli sledeće godine uložićemo novac u protivrgradnu mrežu, mada je i to ogromna investicija. Ukoliko je idealna površina – pravpuganik ili kvadrat neophodno je od 15 do 20, a u suprotnom do 25 hiljada hiljada evra“, naglašavaju Damljanovići i dodaju da ovogodišnji prosek, kada je rod u pitanju, ne može da izvadi ni kruška koja je dobro rodila.

„Ovo voće imamo na površini od tri hektara, ali cena je i dalje neizvesna. Takođe, ne znamo ni da li će biti izvoza imajući u vidu čitavu situaciju sa epidemijom koronavirusa“, objašnjavaju. Oni napominju da šljiva ima solidan rod, te da su samo prizemni spratovi oštećeni mrazom, ali cenom nisu zadovoljni.

„Otkupljivači kilogram „čačanske lepotice“ plaćaju oko 40 dinara za izvoz , što zvisi od klase, a hladnjačari oko 20, „čačanska rana“ je imala nisku cenu, krenula je od 70 pa spala na 50 i ispod što je premalo. Ona, inače, daje mali rod i teška je za oprašivanje“, objasnio je Damljanović.

.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram