0
Kriza i gotovo svakodnevni porast cena realnost su u Srbiji već duže od godinu dana. I dok građani slušaju o tome kako se kod nas nikad nije živelo bolje, kako plate nikada nisu bile veće, a kako je i u celom svetu kriza i cene rastu svuda, zvanični podaci pokazuju drugačiju sliku. Istina, hrana je poskupela svuda, ali ta poskupljenja su, u odnosu na Srbiju, bila veća samo u dve države u Evropi – Turskoj i Mađarskoj. Sve priče o životu u "zlatno doba", koje nam ministar finansija Siniša Mali i predsednik države Aleksandar Vučić uporno serviraju padaju u vodu.
Zvanični podaci o inflaciji većini građana Srbije ne znače baš ništa – to su samo procenti koji pokazuju opšti nivo poskupljenja, dok su stvari na rafovima drugačije, jer cene nisu porasle baš za 14 odsto, nego više.
Upravo zato je važno sagledati koliko je poskupelo ono što svi građani jedne zemlje svakodnevno koriste – hrana.
A ta statistika je poražavajuća.
Tako podaci sajta Trading Economics pokazuju da su, kada je u pitanju evropski kontinent, cene hrane od juna prošle do juna ove godine, najviše su skočile u Turskoj, Mađarskoj i Srbiji.
U Turskoj, hrana je za godinu dana poskupela neverovatnih 53,92 odsto, što ovu državu stavlja na prvo mesto neslavne liste najvećih poskupljenja.
PROČITAJTE JOŠ
0
3
4
Potom sledi Mađarska. U ovoj državi, cene hrane su u junu bile 29,3 odsto više nego istog meseca 2022. godine. A nakon Mađarske, u top tri države u kojima je hrana najviše poskupela, sledi Srbija.
U našoj zemlji je zvanična inflacija u junu iznosila 13,7 odsto, što znači da su cene najrazličitijih proizvoda i usluga toliko porasle za godinu dana. Ipak, samo hrana je poskupela više – 22,1 odsto.
Što se tiče država koje se nalaze na dnu liste, tu su Švajcarska u kojoj su cene hrane za godinu dana porasle za 5,1 odsto, Portugal u kojem su cene skočile za 8,57 i Danska – 8,8 odsto.
Kada je u pitanju inflacija u Srbiji koja se ne odnosi samo na hranu, već i na ostale proizvode i usluge, ona je u junu, prema zvaničnim podacima, iznosila 13,7 odsto, što je manje u odnosu na maj, kada je bla 14,8. Iako to na prvi pogled deluje ohrabrujuće, činjenica je da usporavanje inflacije nikako ne znači smanjenje cena, već samo njihov sporiji rast.
Pojeftinjenja su moguća jedino u slučaju da država odluči da snizi neke cene ili kod sezonskih prozivoda poput voća i povrća, koji su sada svakako jeftiniji nego pre tri meseca.
Ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić objasnio je nedavno za portal Nova.rs šta je zapravo problematično u zvaničnim statističkim podacima.
„Građanima u Srbiji nije bitno što su računari ili televizori u poslednjih godinu dana poskupeli ‚samo‘ četiri odsto, ali svakodnevno osećaju dramatično povećanje cena hrane od 23 odsto, struje 27, gasa 29, ili stanovanja za 22 odsto, jer za te namene potrošimo veći deo našeg novca”, ispričao je on.
BONUS VIDEO Pitali smo građane čega su morali da se odreknu zbog krize
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare