0
Nakon što je Banka Sillicijumske doline doživela bankrot, američke regulatorne vlasti zatvorile njujoršku Signature banku, a Credit Suisse prodata najvećoj švajcarskoj banci UBS posle strmoglavog pada akcija, počelo je da se oseća nepoverenje prema bankama. Ipak, domaći ekonomisti su ovog puta složni – kriza poput one iz 2008. godine se ne nazire, ali upravo nepoverenje koje se trenutno oseća može da dovede do potresa na bankarskom tržištu.
Samo nekoliko dana nakon bankrota Banke Silicijumske doline (SVB) i zatvaranja još jedne američke, Signature banke, ogromne gubitke doživela je i Kredi Suis, te je najveća ondašnja banka UBS kupila ovu finansijsku instituciju.
Od tada, investitori i mali deponenti su u strahu za svoja sredstva, ali domaća srpska javnost je složna da za to nema razloga.
Građani pamte da su i 2008. godine ekonomisti bili uvereni da kriza neće doći do Srbije, a desilo se potpuno suprotno, te ne čudi što su mnogi skeptični prema optimističnim predviđanjima ekonomista.
Zbog toga smo pitali stručnjake zašto su tako sigurni da se 2008. neće ponoviti, a oni kao glavne razloge navode – to što Srbija nema nikakvu povezanost sa pogođenim bankama, ali i činjenicu da se, po uzroku krize, ove dve situacije znatno razlikuju.
Broker Nenad Gujaničić objašnjava za Nova.rs da je, nakon gotovo desetogodišnjeg perioda kamata koje su ravne nuli i obilja novca, globalna privreda sa rastom kamatnih stopa, ušla u fazu niže likvidnosti.
PROČITAJTE JOŠ
„Ovakva situacija predstavlja pogodno tlo za recesiju, a naročito u situaciji kada su centralne banke morale agresivnije da se bore sa rastućom inflacijom. Stoga ne predstavlja veliko iznenađenje da su pojedini slabiji učesnici u finansijskom lancu doživeli krizu poverenja, a kasnije i propast“, kaže Gujaničić.
Naš sagovornik objašanjava da je, konkretno u slučaju SVB, reč pre svega o lošem upravljanju rizicima.
„Kompanija je previdela da može doći do odliva depozita koji su gomilani tokom godina kada su tehnološki startapovi, koji su bili njeni glavni klijenti, bili u ‘uzletu’. Istovremeno su sredstva bez ikakvog obezbeđenja u velikoj meri plasirana u državne obveznice kojima je, iako predstavljaju najsigurnije finansijske instrumente, pala cena sa generalnim rastom kamata“, objašnjava on.
Gujaničić dodaje da je švajcarska Kredi Suis pala kao “najranjivija” karika u bankarskom lancu, nakon niza godina postepenog gubitka poverenja usled različitih skandala sa kojima se banka suočavala.
Broker Gujaničić objašnjava da je te 2008. godine kriza krenula sa tržišta nekretnina, odnosno njegovog nekontrolisanog rasta.
„Uporedo su hipotekarni krediti preprodavani kao hartije od vrednosti, sa najvišim investicionim rejtingom, iako mnogi od njih to nisu bili. Ovo je dovelo do velike finansijske zaraze, jer su mnoge finansijske institucije imale gomilu hartija od vrednosti koje su nakon pucanja ‘nekretninskog balona’ bile bezvredne“, objašnjava Gujaničić.
Profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić kaže za portal Nova.rs da banke u Srbiji prvenstveno ni na koji način nisu povezane sa švajcarskom, kao ni američkim bankama koje su doživele bankrote. Međutim, u ovakvim situacijama stvara se određena vrsta, kako kaže naš sagovornik, “zaraze”.
“Stvara se nešto poput zaraze, jedan efekat panike. Svi su oprezniji, jer su ujedno svi svesni da mi nismo izolovani, nismo ostrvo”, kaže Grubišić.
Iako barem za sada deluje da su Srbija i novac u njoj bezbedni, Grubišić ističe da ipak postoje indirektni uticaji koji mogu da se odraze na naše tržište.
“To su upravo te loše vesti koje građani čitaju, koje kod njih izazivaju nervozu”, kaže Grubišić.
Kako objašnjava, ukoliko se uspaniče, građani će da pohrle u banke po svoj novac. Problem koji bi tada mogao da nastane je što banke nemaju u svakom trenutku novac svih svojih deponenata, a to može da izazove ozbiljan problem.
Gujaničić je saglasan – direktnih pretnji za Srbiju nema.
“Sa ove tačke gledišta, ne izgleda da je kriza poverenja u bankarski sistem slična situaciji iz 2008. godine. Ali, svakako će doći do izveznih posledica, a verovatno najizvesnija jeste da će banke biti mnogo opreznije kada je u pitanju plasirnje sredstava, što će uticati na privrednu aktivnost”, objašnjava on I zaključuje da postoji mogućnost da se oslabi ionako “anemičan” privredni rast.
BONUS VIDEO Hoće li drugi najveći bankrot u istoriji bankarskog sektora u Americi izazvati potrese u Evropi
