1
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je za ovu godinu planiran deficit 3,9 odsto i da polovina tog deficita pripada direktno energetskom sektoru. "Da nije bilo tih izdataka deficit bi bio dva odsto, i on bi bio sasvim prihvatljiv i dobar". Pojašnjava da je dva odsto deficita od 60 milijardi koliki je BDP - 1,2 milijarde evra, ali kada se saberu ukupni rashodi od početka energetske krize prošle jeseni to je dve milijarde evra, i uz grube procene, verovatno će za 2023. biti potrebno još milijardu evra, dakle, ukupni iznos je tri milijarde evra.
„Polovina toga pripada svetskoj ekonomskoj krizi, a 1,5 milijardi evra je rezultat domaće krize, tj. direktno može da se pripiše EPS i Vladi Srbije, tj. lošem upravljanju. Ovakvi gubici su mogli da budu izbegnuti“, ukazuje predsednik Fiskalnog saveta za N1.
Ističe da se proizvodnja u EPS stalno smanjivala i da se nije investiralo u kop u Kolubari, i ako se ništa ne uradi, to će i dalje da traje.
„Zbog EPS i vlade mi sada imamo 1,5 milijardi evra troška koji treba da platimo“, dodaje.
Podseća da je Fiskalni savet i ranije ukazivao na probleme u EPS, ali tada to nije prihvatano.
„Tada EPS nije direktno vršio pritisak na budžet, pa se mislilo da to može tako da prođe“, ocenio je.
Govoreći o rebalansu budžeta o kojem se trenutno raspravlja u Skupštini, on ističe da on nije dovoljno transparentan, naročito u delu koji se odnosi na rashode javnih preduzeća.
Navodi da je rebalansom država već izdvojila novac, većinom za Srbijagas, za kupovinu gasa, i manjim delom za EPS i dodaje da ne shvata „kada je toliko veliki izdatak, zašto se tačno ne izlista na šta su i koliko pare otišle“, jer, kako ukazuje, „najveći deo toga je nešto što je moralo da se uradi“.
Takođe, Kancelarija za javna ulaganja, koja je sada prerasla u ministarstvo, godišnje ulaže 200 miliona evra za razne projekte, a Petrović se pita zašto se oni ne izlistaju, jer smo indirektno saznali da se radi o prihvatljivim projektima, poput škola i bolnica.
Sve u svemu, kaže da se povećavaju gubici EPS, vidimo da on ne ispunjava svoje obaveze, finansijski i dalje pada, jedino što izgleda plate ovog puta nisu porasle.
Upitan da li je EPS, kao što piše na njegovom sajtu, najveći energetski i privredni oslonac zemlje, Petrović odgovara da očigledno nije „kad zbog njih sada treba da platimo 1,5 milijardi evra“.
Ističe da je neophodno da se najpre završi kop u Kolubari da bi počeli da rade, a onda strukturne reforme.
„Broj zaposlenih je predimenzioniran, plate su veće nego što treba, puno su plaćeni oni koji rade neke opšte poslove, a oni koji bi mogli da preokrenu stvar nedovoljni su plaćeni“, ukazuje Pavlović i dodaje da su i dalje ostala preduzeća oko EPS koja nisu privatizovana, nego su državna, „i to je jedan deo koji isisava iz EPS stvari“.
Opširnije pročitajte na sajtu N1.
BONUS VIDEO: Siniša Mali predstavio rebalans budžeta u Skupštini Srbije
