Pet ključnih stavki koje morate da znate o plaćanju grejanja po utrošku

Svi koji u Beogradu koriste centralno grejanje od naredne zime mogu da očekuju potpuno drugačije račune u odnosu na one koje su do sada plaćali.

Da li će naplata grejanja biti niža ili možda i duplo veća, zavisiće ipak od ukupne potrošnje.

Jeftinije ili skuplje grejanje

“Korekcija računa biće urađena prema potrošnji. Ovakva naplata trebalo je da krene u celoj državi još 2015. kada je Vlada donela Uredbu o promeni naplate. Međutim, od tada do danas samo je nekolicina lokalnih samouprava uvela ovaj sistem naplate. To znači poravnavanje cene prema potrošnji. Inače, cena koja se određuje prema toj metodologiji, može biti niža, jedaka ili viša u odnosu na onu koju ste do sada plaćali, dok se cena merila po kvadratu. Nekima će računi sigurno biti veći, ali ne svima, biće onih kojima će biti i niži, jer će se vršiti unakrsno subvencionisanje”, objašnjava za Nova.rs Dejan Stojanović iz Udruženja toplana.

Ko donosi odluku o ceni

Iako je reč o republičkom propisu, saglasnost za promenu sistema naplate i visinu cena daje lokalna samouprava.

“U pitanju je energetska i komunalna stavka i zato konačnu odluku o obračunavanju donose lokalne samouprave”, kaže Stojanović.

Naplata grejanja prema kvadratu prevaziđena je odavno, ističe on, u celoj Evropi.

“Mi smo, inače, jedina zemlja u regionu u kojoj i dalje postoje gradovi, uključujući i prestonicu, u kojima se vrši takva naplata. Od sledeće grejne sezone u Beogradu se konačno uvodi ova promena, na delu konzumnog područja gde su vrednosti specifične godišnje potrošnje bliske prosečnim i to je logična i pravična raspodela. Svi potrošači biće putem računa obavešteni kolika im je potrošnja. Ovaj sistem je dobar jer posle ovog koraka može da se krene ozbiljnije sprovođenje mera energetske efikasnosti, koje će dodatno smanjiti potrošnju”, objašnjava Stojanović.

Uređaji za merenje utroška grejanja

Naime, nakon uvođenja ovog sistema naplate, Stojanović navodi da bi bilo dobro da građani instaliraju uređaje za merenje utroška grejanja.

“To su delioci troškova koji se stavljaju na radijatore, a preporuka je da se uvedu nakon što novi sistem bude uveden. O uvođenju tih uređaja moraće da se dogovara stambena zajednica. Treba samo imati u vidu da nisu u pitanju merni uređaji u smislu merenja energije. To su delitelji troškova energije, prema kojima će građani moći da vide koliko ko troši, a samim tim i koliko plaća grejanje”, objašnjava naš sagovornik.

Stavka na računu - instalisana snaga

On navodi da se u podstanicama nalaze ultrazvučni merači putem kojih se očitava potrošnja za ceo jedan objekat.

“Ta količina energije koja je potrošena deli se sa ukupnom grejanom površinom i za svaki stan se množi brojem kvadrata. Tako potrošačima stižu različiti računi za grejanje. Na taj način se dobija proračunska energija za svaki stan”.

Podsećamo da će se ova nova stavka na računu, pod nazivom „instalisana snaga“, plaćati tokom cele godine. Kako navode iz Beostana za Novu ekonomiju, kada bude krenula grejna sezona, dodaje se stavka za potrošnju u iznosu od 9,03 dinara po kilovatsatu i dok ne prođe prva grejna sezona i ne vide se stvarni brojevi, „niko neće moći tačno da zna koliki će biti iznosi računa“.

Gde je već uvedeno plaćanje grejanja po utrošku

U pojedinim gradovima širom Srbije, međutim, ovaj način naplate grejanja nije nikakva novina.

“U Šapcu više od decenije tako plaćamo račune za grejanje, a uveli smo sistem naplate prema potrošnji još 2010. godine. Ista je situacija i u Subotici, Bečeju, a od većih gradova u Nišu. Moram da priznam da smo imali veliki problem kad smo to uradili pre 16 godina jer smo morali da objasnimo građanima kako to da u jednoj zgradi bude jedna, a u drugoj koja je u komšiluku potpuno druga cena. To je sve zbog količine utrošene energije koja je, naravno, različita. Ovaj sistem naplate trebalo bi da bude uveden na nivou države jer Uredba postoji već 11 godina”, kaže naš sagovornik.

Inače, toplotna energija se plaća svakog meseca, tokom cele godine, za stambeni prostor, a za garaže samo u toku grejne sezone koja traje od 15. oktobra do 15. aprila. U zgradama koje imaju zajednički prostor u okviru zgrade (vešernice, zajedničke prostorije i sl.) koje se greju, naknada se uvećava srazmerno odnosu površine zajedničkog prostora i ukupne površine stanova u zgradi.

Naplatu isporučene toplotne energije u poslovnom prostoru obavljaju direktno „Beogradske elektrane“.