0
Penzionerska udruženja u Srbiji vide kao dobru odluku da se pomogne ljudima starijim od 65 godina koji su bez prihoda, ali ističu da to treba dobro odrediti i voditi računa da bude pošteno u odnosu na one koji imaju 15 ili 16 godina radnog staža, a primaju minimalne penzije. Isto tako, penzioneri ističu i da je sam njihov položaj u našoj zemlji ugrožen, a da su neki doživotno osuđeni na siromaštvo.
Nakon što je ministar za brigu o selu, Milan Krkobabić, ponovo pokrenuo pitanje zagarantovanih penzije, odnosno pomoć svima koji imaju više od 65 godina i nemaju novčana primanja, penzionerska udruženja podržavaju takvu pomoć vrstu socijalne pomoći, ali isto tako ukazuju na, kako navode, katastrofalan položaj penzionera u našoj zemlji.
Ljubiša Babić, generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS), kaže za najavljenu „garantovanu penziju“ da je to vrsta socijalne pomoći za ljude koji nisu stekli uslove za penziju.
Babić je kao generalni sekretar penzionerskog udruženja pozdravio ovu odluku jer u Srbiji ima, kako kaže, oko 200.000 ljudi koji nemaju nikakav uslov za penziju jer su radili na crno ili u inostranstvu, gde su stigli, te da nemaju uplaćenih 15 godina radnog staža da bi imali penzije.
Kaže da je potrebno videti koliko i kako treba isplaćivati ovu pomoć, dodajući da ne smeju biti povređeni oni koji imaju 15 ili 16 godina staža i penzije od 12.000 dinara ili 10.000 kao poljoprivrednici.
„Ipak ako je neko radio 15 godina bilo koji posao i uplaćivao nešto i ima penziju 10.000 dinara, a neko ko ništa nije radio i ima 15.000 dinara penziju, to nije pošteno“, upozorava Babić.
Na pitanje da li Srbija ima novca za najavljene „garantovane penzije“, Babić ocenjuje da naša zemlja ima novca za taj poduhvat, ali da je novac pogrešno raspoređen.
„Mi imamo poslodavce koji zaposlenima ispalćuju minimalac i na to plaćaju doprinose, a ostatak na ‘ruke’ i to je jedna vrsta organizovanog kriminala. Država zna za to i prećutkuje i dozvoljava da se potkrada PIO fond i budžet“, ističe naš sagovornik.
Generalni sekretar USPS-a navodi da se „garantovane penzije“ neće raditi bez završene priče o socijalnim kartama, gde bi trebalo da se vidi ko sve može da se podvede pod socijalno ugrožene. Za socijalne karte ne očekuje da će brzo biti gotove jer je ta priča, navodi naš sagovornik, stara još od 2006. godine.
Navodi i jedan primer zašto tu ima problema – pojedini ljudi u Srbiji danas primaju socijalnu pomoć jer „nemaju prihode“, a istovremeno izdaju nekretnine koje su nasledili. Naš sagovornik navodi da socijalne karte to pitanje moraju da razreše.
Govoreći o današnjem položaju penzionera u Srbiji, Babić ocenjuje da je on katastrofalan i da ima 700.000 penzionera čija su primanja ispod prosečne penzije od 28.000 dinara, a da je minimalna potrošačka korpa 37.000.
To znači da su oni osuđeni do kraja života da žive u bedi i siromaštvu ako ne rade neki dodatni posao, poručuje naš sagovornik.
„Srbija i predsednik Aleksandar Vučić znaju da plate u Srbiji ne mogu da budu 3.000 evra, ali da se isto tako ne čini da se neke stvari zaista pobošljaju. Kada je država uređena, onda se i siromaštvo malo lakše podnosi“, kaže Babić za Nova.rs i dodaje:
„Imamo neku grupu multimilijardera u evrima, a onda imamo jednu veliku milionsku grupu koja ne može da se prehrani. Jad, beda i siromaštvo kao u Čileu.“
Živimo u liberalnom kapitalizmu s početka 19. veka gde se vrši akumulacija kapitala, poručuje naš sagovornik.
„Imamo gubitak demokratije i institucija, Zakon o radu nam je najgori u Evorpi, a možda i u svetu, zato imamo situacije da zaposleni u nekim firmama rade u pelenama ili da nemaju pravo na pauzu“, upozorava Babić.
Penzioner Mile Delić upozorava da je država „privatizovala“ PIO fond za koji kaže da je postao „servis“ Ministarstva finansija. On ističe da je to sramota da se izvršna vlast „otima“ za tuđe pare, odnosno pare penzionera.
„Oni namerno hoće da upropaste Fond jer se u njega svakog meseca sliva najveći broj uplata i najveća suma i zato izvršna vlast hoće da raspolaže s tim, a ne da da raspolaže Skupština Srbije, Upravni odbor i Fond PIO“, ocenjuje Delić za Nova.rs.
Za ministra Milana Krkobabića, naš sagovornik navodi da je „običan sluga sistema izvršne vlasti“ kako bi zadržao, tvrdi Delić, svoju poziciju.
„I da bi obezbedio onog mladog Krkokbabića koji je na državnim jaslama direktor“, izjavio je Delić za naš portal i dodao:
„To što Krkobabić priča, čas za selo, čas za penzije, on radi za sebe, za penzionere je on najviše zla učinio i zato je bio saglasan sa izvršnom vlašću uvek radi lične koristi. Ako nije lična kroist, onda ili je lud ili glup ili pokvaren. Ako ne radi za sebe, za koga onda radi? Za Vučića ili Malog? ili da li radi za Soroša ili Đilasa?“
Delić ističe da bi država trebala da obezbedi minimalnu socijalnu pomoć starijima od 65 godina koji nemaju prihode i da se to radi iz budžeta, dok od novca PIO fonda treba da se isplaćuju, kako kaže, novac onima koji su zaradili penzije.
„Problem je što ni Krkobabić, ni njegovi nadređeni neće da kažu kolike su uplate u Fond i ko izbegava da plaća“, ukazuje nam Delić.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić juče je ponovo pokrenuo pitanje garantovanih penzija, odnosno socijalne pomoći za najugroženije penzionere, kako bi se pomoglo najugroženijima građanima.
On je naveo da bi to obuhvatilo samo one kojima je pomoć neophodna, što će se ustanoviti pošto budu izrađene socijalne karte koje će prikazati imovinu i status porodice u celini.
„Ovo nije penzija u klasičnom smislu reči, te je pomeramo iz tog korpusa. Definišemo je kao jedan specifičan sistem socijalne pomoći. Namenjena je muškarcima i ženama u Srbiji koji se nalaze u siromaštvu ili na rubu siromaštva. Za najveći broj ljudi to znači da nemaju penziju, niti neki vid drugih primanja, ali ni imovinu. Osnovni uslov je da su stariji od 65 godina“, rekao je ranije Krkobabić.
Bonus video – Anketa: Penzioneri protiv Vučića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
