0
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da će neselektivna davanja iz budžeta penzionerima, mladima i ostalima u poslednje tri godine, na kraju platiti svi građani s kamatom.
Država je, prema računici Fiskalnog saveta, od 2020. i pandemije, pa zaključno sa ovom godinom, iz budžeta isplatila građanima, mladima, penzionerima… neselektivno više od dve milijarde evra.
Petrović u intervjuu za „Novu ekonomiju“ objašnjava da tu nema nikakvog mističnog helikopterskog novca koji je pao odnekud.
„To je došlo iz zaduživanja, pošto mi svake godine imamo deficit budžeta od oko dve milijarde evra. To je dug svih građana ove zemlje i oni će to s kamatom da plate“, upozorio je.
Predsednik Fiskalnog saveta ukazao je da je deljenje novca sigurno delom uticalo i na inflaciju.
„Recimo, 2003. u kvartalu pred izbore desio se veliki rast budžetske potrošnje i iza toga rast inflacije. Onda smo 2008. imali izbore i povećanje potrošnje i posle toga smo opet imali veću inflaciju. I sada, kad gledate 2021-2023. imamo koincidenciju tri stvari. Prvo, imamo izbore 2020. pa su odmah posle najavljeni sledeći izbori za dve godine, a dešavaju se sada u decembru. Dakle, stalno neko predizborno i postizborno stanje“, predočio je Petrović.
PROČITAJTE JOŠ:
Imamo u tom periodu pomenuta davanja od oko 2,1 milijardu evra koja nisu ciljana i neophodna i, na kraju, imamo i visoku inflaciju, dodao je predsednik Fiskalnog saveta.
„Naravno, dobar deo ove inflacije je i uvezen i izazvan krizom energenata. Ali je sigurno jedan deo izazvan i tim preteranim davanjima“, mišljenja je Petrović.
Te mere, istakao je on, nisu socijalna politika, iako se najčešće predstavljaju kao mere pomoći građanima.
„Kad novac dobijaju i oni kojima nije potreban, to nije socijalna politika. U početku, 2020, opravdanje je bilo kako nema kapaciteta da se odredi ko je ugrožen, a ko ne. Mi smo, međutim, još tad govorili da ne mora tako i davali predloge kako da se, koliko je moguće, fokusiraju mere. U međuvremenu su stigle i socijalne karte, ali neselektivna davanja su ostala i to sad traje već četiri godine“, naveo je Petrović.
Ako se stvarno želi poboljšanje socijalne politike, prema analizi Fiskalnog saveta, sredstva bi mogla da se, na primer, upute u dečju zaštitu, deo bi mogao da ide i prema siromašnim starijim ljudima, u koje bi upao deo penzionera, ali bi obuhvatio i stare ljude koji nemaju nikakva primanja.
„Da se ne daje novac onima koji imaju visoke penzije, koji žive u dobrostojećim domaćinstvima, koji imaju prihode od imovine“, pojasnio je Petrović.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovako, dodao je on, imate ad hok mere koje se pravdaju socijalnom pomoći, dok se sistematska socijalna politika zapostavlja. Podsetio je i da izveštaj Evropske komisije jasno ukazuje na značajne slabosti sistema socijalne zaštite u Srbiji.
Fiskalni savet je prošle godine pravio detaljnu analizu koja je pokazala da je uticaj davanja iz budžeta na privrednu aktivnost, odnosno rast BDP-a, bio minimalan.
„U malim i otvorenim ekonomijama, kao što je Srbija, budžetski rashodi koji imaju znatan uticaj na privredni rast su javne investicije, a ne tekuća potrošnja. Sve upućuje na to da motivi nisu ekonomski, niti se mogu podvesti pod socijalnu politiku. Očigledno su bili neki drugi“, ocenio je Petrović.
Upozorio je i da Srbija za kamate na javni dug izdvaja 1,2 milijarde evra, a dobar deo tog duga, prema njegovim rečima, nije morao da se napravi, da se nije išlo na mere koje je Fiskalni savet predlagao.
„Ovi rashodi su kod nas sad 1,7 odsto BDP-a, dok je prosek CIE (Centralne i Istočne Evrope) 1,2 odsto BDP-a“, naveo je Petrović, ističući da će se rashodi za kamate i dalje povećavati.
„Stari dug koji je bio sa kamatnom stopom od dva, tri odsto, sad dolazi na naplatu i mora da se refinansira s kamatom od šest, sedam odsto. Ove godine smo se delom izvukli zbog MMF-a i drugih kreditora od kojih smo dobili povoljne kredite, ali su i pored toga troškovi kamata povećani za 300 miliona evra. Ministarstvo finansija procenjuje da će budžetski trošak kamata dodatno da se poveća do 2026. za 800 miliona evra“, naveo je Petrović
Tu se, dodao je on, otvara pitanje veličine duga Srbije koji je negde oko 52-53 odsto BDP-a.
„I stalno se govori kako smo odlični, jer to je ispod 60 odsto BDP-a i ispod razvijenih zemalja. Međutim, prosek nama uporedivih zemalja CIE je niži, 47 odsto BDP-a, iako među njima ima i država, kao što je Mađarska, s visokim dugom od preko 70 odsto, na koju ne bi trebalo da se ugledamo. Javni dug u većini preostalih zemalja je reda veličine 40-45 odsto BDP-a, i to je nivo koji bi bio prihvatljiv za našu ekonomiju“, poručio je Petrović.
BONUS VIDEO: Profesor iz Beograda otkriva koja zemlja financira Vučića: “Nikada nam nije rekao koliko smo za to dužni”
