Ako bi se zaduživanje Srbije nastavilo, u jednom trenutku bilo bi potrebno vršiti uštede i naglo smanjivati deficit, što bi „u ekstremnoj situaciji moglo da bude ponavljanje 2014. godine“, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
„To znači fiskalnu konsolidaciju, a ona podrazumeva rezanja osnovnih, najvećih stavki u budžetu, i onda se to odražava na primanja stanovništva i životni standard“, rekao je Petrović za N1, uz ocenu da je Srbija i dalje „daleko od toga“.
Zato je neophodno da se dug, za koji procenjuje da će biti oko 60 odsto BDP-a i kaže da „nije veliki u vreme krize“, ne uzima kao „stalno i poželjno stanje ili dug koji privreda Srbije može da izdrži“.
„Već od 2022. treba tu putanju preokrenuti, smanjiti deficit i početi da se ponovo obara dug na 50 ili ispod 50 odsto, da kad sledeća kriza udari možemo da na nju odgovorimo trošenjem ne gledajući na dug“, rekao je Petrović.
Naglasio je da je Srbija za svega godinu i nešto dana sa duga od oko 53 odsto BDP-a došla do duga od 60 odsto.
Upozorava da bi država za čas „izletela“ na 70 odsto duga ako bi zadržala ovaj nivo zaduženosti u trenutku kada se desi neka naredna kriza.
„Pitanje je da li bi bili u stanju da se regularno zadužujemo kao država, morali bi (da uvodimo) krizne mere. To znači radikalno smanjenje deficita, potrošnje, udar na standard i privredni rast“, rekao je on.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar