0
Cene pšenice i kukuruza na domaćem tržištu padaju, a na inostranom počele su blago da rastu, rekla je danas predstavnik Produktne berze u Novom Sadu Anja Jakšić.
„Cene tih žitarica su početkom ove godine u Srbiji bile više u odnosu na cene s kraja 2022. godine, ali zbog veće ponude kukuruz je pojeftinio 2,5 odsto u odnosu na početak godine i prodavao se po ceni od 31,20 do 31,80 dinara po kilogramu, bez poreza na dodatu vrednost (PDV), a sa tim porezom koštao je od 34,32 do 34,98 dinara“, rekla je Jakšić.
Dodala je da je sličan cenovni trend i kod pšenice koja je u odnosu na početak godine pojeftinila 3,8 odsto i prodavala se po ceni od 33 do 34,50 dinara po kilogramu, bez PDV-a, a po 36,30 do 37,95 dinara sa tim porezom.
Jakšić je rekla da cene tih žitarica i na međunarodnom tržištu imaju negativan trend od početka godine, ali su protekle nedelje počele da rastu.
Cena kukuruza je protekle nedelje na berzi u Čikagu u odnosu na početak godine porasla 1,8 odsto i trenutno se njome trguje za 268,65 dolara po toni, odnosno po 29 dinara po kilogramu, bez PDV-a.
Pšenicom se, prema njenim rečima, na toj berzi trguje po ceni od 276,47 dolara po toni, odnosno po 29,85 dinara po kilogramu, bez PDV-a, što je cena niža oko tri odsto nego na početku godine.
PROČITAJTE JOŠ
Na berzi u Parizu cena kukuruza bila je niža i iznosila je 278,50 dolara po toni(32,69 dinara po kilogramu, bez PDV-a), a na početku godine bila je 292,50 dolara po toni, što je bilo više za pet odsto u odnosu na trenutnu.
Pšenicom je početkom godine na toj berzi trgovano po ceni od 303 evra po toni, a trenutna cena iznosi 288,75 evra po toni (33,89 dinara za kilogram, bez PDV-a), što je takođe pad od pet odsto.
Jakšić je rekla da su sada cene pšenice i kukuruza na domaćem tržištu više i da nisu konkurentne inostranim.
„Trenutne cene pšenice i kukuruza u Srbiji su više u odnosu na cene u inostranstvu. U prethodnom periodu na stranim tržištima bilo je dosta ukrajinske robe po nižoj ceni nego na domaćem tržištu, a takođe i cene ovih žitarica u Mađarskoj su konkurentnije u odnosu na naše“, rekla je Jakšić.
Dodala je da bi izvoz tih žitarica iz Srbije krenuo potrebno je da se domaće cene nivelišu sa inostranim. Crnomorski region, prema njenim rečima, prezasićen je ukrajinskom pšenicom.
„Ogromne zalihe ostale su zarobljene u ovom regionu zbog rata u Ukrajini koja je njene zalihe plasirala na tržište, što je oborilo cene tog proizvoda“, rekla je Jakšić.
Ona je rekla da se, sudeći prema trenutnoj situaciji na svetskom tržištu pšenice i kukuruza, ne može očekivati rast tih cena.
„Domaći proizvođači treba da prate kretanje cena na svetskom tržištu od čega će zavisiti i cene na domaćem tržištu“, reklaje Jakšić.
BONUS VIDEO Mogu li proizvođači brašna, ulja, žita i kukuruza i trgovci da nadoknade izgubljeno
